na ovom drugom forumu -zakopano blago -procitao sam nesto u vezi turcina sa calmom.video sam sliku isklesanog na steni turcina calmom okolina zvonacke banje

dali nekoj ima nekoi informacii za ovie zvani mesta AJDUK ,9 KAJNAKA ,SARI GOL SARI KAJA,

postovanje drugari  dali je neko cuo za rimski grad iznad vrnjske banje...tu je bila livnica pa su kamene blokove posipali gvozdenom prasinom pa sada detektori piste na sve zivo.Cuo sam pricu da je mestanka u potrazi za pecurkama tu nasla 2 dukata posto se nije razumela u to ona je dukate izbusila  :'( :'( i dala deci kao poklon za oko vrata.Slusao sam i da je lovac nasao neki slem.Detektori za metal tu sad ne pomazu jel je prasina oksidirala i sad pisti na sve strane.

ovo je iskopano na temelju starog manastira kod mene u selu, verovatno nista ne znaci ali lepo je:

NEKO JE PITAO ZA MESTO GOLEMA REKA SRNA/JELEN U SKOKU
PA AKO GA JOS UVEK INTERESUJE NEKA ME KONTAKTIRA SA OVOG SAJTA
SRECNU SLAVU PETKOVICU ZELIM SVIM CLANIVIMA KOJI SLAVE
POZDRAV SVIMA

Dali nekoj ja znae - Na star pat  Kumanovo -  Sveti Nikole

slomljeni mac  uklesan u stenu . u blizini pecine . dali postoji neki opis takvog mesta ili da neko zna nesto o tome .

Sa starog foruma:

Negde krajem '90-ih sam prvi put video ovaj detektor. Bio je dovezen iz Bugarske. Kasnije su mnogi nasi ljudi poceli da ga kopiraju i izradjuju, sa vecim ili manjim uspehom. Uglavnom, uzevsi u obzir da je u pitanju rucni rad, nije los uopste. Dugo je internetom kruzila sema sa mnogo gresaka. Davno...ne secam se tacno kada sam na Geotech forumu slucajno naleteo na tu semu sa greskama. Zatim sam nailazio na razne varijante plocica za ovaj rucni rad. Na direktni nagovor jednog kolege i prijatelja sam i resio da uradim i ja jednu kopiju. Kada je sve to proradilo kako treba sakupio sam svu do tada dostupnu dokumentaciju (nacrti plocica, seme, delovi sema..) i seo i nacrtao svoju semu. Neke komponente se verovatno nece slagati . To je stvar varijacija. Izlisno je debatovati o pravim vrednostima komponenti jer sam rad i performanse u dobrom delu zavise i od nacina kako je sonda izradjena. Kod nekih ce se pokazati da su neke vrednosti tacnije a kod nekih neke druge vrednosti. Uglavnom se radi o malim odstupanjima. Ista je stvar i u izboru operacionih pojacivaca. Najbolje bi bilo koristiti opampove sa malim sumom i malom potrosnjom, ali na zalost takve komponente se cesto ne mogu naci u nasim radnjama. Zato sam ja u semi naveo...na primer LM324 ili TL084 iako to i nije najbolji izbor. Slicno je i sa tranzistorima u TX i RX delu. Osim BC327 i BC337 mogu se tu upotrebiti i mnogi drugi. Ali mi , vecina nas nismo u prilici da dodjemo do mnogih komponenti pa smo prinudjeni da koristimo ono sto nam je na raspolaganju. Cak i sa takvim komponentama se Cezar moze odraditi da radi jako dobro. Stvar je strpljenja i eksperimentisanja sa razlicitim komponentama.







Spisak materijala:
2k7 = 4kom 
3k3 =2kom 
470k =2kom 
22k =8kom 
10k =6kom 
47k =5kom 
39k =1kom 
33k =1kom 
2k2 =1kom 
100R =1kom 
5k6 =1kom 
6k8 =1kom 
18k =1kom 
100k =3kom 
1k =5kom 
15k =2kom 
1m =5kom 
1m5 =3kom 
2m2 =3kom 
1k5 =1kom 
3k9 =1kom 
4k7 =1kom 


68n =1kom
470n =2kom
4n7 =1kom
3n3 =2kom
1n =1kom
2n2 =1kom
1mf =2kom
22n =4kom
10n =2kom
150n =1kom
100n =4kom

viseslojni kond.
220pf =2kom
100pf =2kom
470pf =2kom

Elko kond.:
470mf 25v =1kom
100mf 16v =2kom
100mf 50v =1kom

Diode:
2v7 =1kom
5v1 =1kom
4v7 =1kom
4148 =4kom

IC kola:
HEF 4053BP =1kom
LM 393n = 1kom
LM 358n =1kom
TL 064cn =2kom
LMC555cn =1kom

Tranzistori:
BC327 =6kom
BC547 =6kom
BD135 =1kom
BD136 =1kom

Podaci za jednu od mogucih sondi:                                                                                                                                TX 0.40-0.50 2.39 mH 75 namotaja
RX 0.25-0.30 9.77 mH 150 namotaja

25cm precnik kruga , namotaji 20cm

Pećine su od davnina mamile ljude da zavire u njihov nepoznati, mračni, tajanstveni svet. Zvali su ih tamnik - tamna neistražena mesta u kojima se, kako kažu legende, nalazi skriveno zlato...
Ni u Rajkovu pećinu, smeštenu kraj jezera Veliki zaton u mešovitoj šumi bukve, javora i hrasta, sigurno još niko nije zakoračio a da pre toga nije čuo priču o skrivenom blagu u njenim skrovitim odajama.
Tako smo saznali da je pećina, koja se nalazi nedaleko od Majdanpeka, ime dobila po vojvodi Rajku koji je živeo u ovim krajevima u 17. veku i, prema predanju, za videla služio goste u mehani starog rudarskog naselja, a noću, sa svojim prijateljem pop Martinom, napadao turske karavane i opljačkano blago, kako se tada verovalo, skrivao upravo u pećini.
Prema priči, pop Martin je živeo u nekom selu u blizini Beograda (najčešće se pominje Grocka) i dok je bio mali, Turci su ga odveli da bude janičar, ali je nekako uspeo da im pobegne , “i od tada strašno mrzi Turke”. Zahvaljujući njegovim dojavama, Rajko je uvek znao kada brod iz Beograda kreće sa turskim blagom. A dojave je pop Martin Rajku prosleđivao u torbi punoj oraha, pri čemu bi u jedan od njih stavio poruku sa tačnim vremenom polaska turskog broda. Rajko bi sa svojih tridesetak hajduka postavljao zasedu kod Boljetina, na mestu gde su brodovi zbog virova morali da plove uz samu obalu, tako da su mogli čakljama zakačiti brod i privući ga na obalu. Tu bi likvidirali Turke, uzeli blago i deo podelili sirotinji. Ostatak blaga Rajko je krio na skrovitom mestu u pećini kroz koju protiče ponornica ( i ona je kasnije nazvana po Rajku).
Na kraju je hajduk ipak dopao Turcima koji su ga, priča se, obesili baš ovde, pre nego što je stigao ikome da poveri gde je sakrio oteto blago. Doduše, postoje i drugačije verzije završetka ove priče, po kojima se, nakon što su Turci otkrili čime se bavi i dali se u potragu za njim, Rajko sa svojim hajducima dao u bekstvo. U tom slučaju je odlično zavarao tragove, jer se ne zna gde je otišao - jedni pričaju da se zaputio u Rumuniju, drugi da je otišao na jug, a treći na istok. Bilo kako bilo, sada čitav ovaj kraj ima svoju legendu da je Rajko pošao u njegovo selo i da je baš tamo ostavio potomstvo.
Ono u čemu se, međutim, sve ove legende poklapaju je da je Rajkovo blago ostalo u pećini, prkoseći brojnim pokušajima avanturista i tragača da ga pronađu.

BLAGO I DALJE ČEKA?!

Rajkova pećina je, inače, samo jedna u nizu od 120 pećina i potkapina koliko je speleologija evidentirala u neposrednoj okolini Majdanpeka. Njen ulazni deo iz pravca Rajkova bio je nastanjen još u preistoriji, o čemu svedoči kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci Muzeja u Majdanpeku.
Legenda o Rajkovom blagu nastala je mnogo kasnije, ali je, sve do naših dana, nastavila da golica maštu meštana i drugih pustolova i vodi ih u potragu za blagom. A kada je u pećini otkrivena stena na kojoj se, kako se priča, nalazila uklesana šaka sa četiri prsta (koliko ih je na ruci imao Rajkov jatak), pećina je “proglašena” hajdučkim trezorom.
Tragovi “kopača zlata” vidljivi su i danas u Rajkovoj pećini. Mnogi su kopali i uništavali ovaj dragulj prirode, ne shvatajući kakvo se bogatstvo, u stvari, nalazi svuda oko njih. Jer, jedino je iznenađujuća moć prirode mogla da akumulira tako veliko bogatstvo na tako malom prostoru.
Doduše, prostor je prividno mali, s obzirom da se radi o najdužoj “turističkoj” pećini u Srbiji - ima 2.304 metra. Stari spisi kažu da ju je davne 1894. godine prvi istražio naš poznati geograf Jovan Cvijić. Tavorila je daleko od pogleda radoznalaca sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su, pod budnim okom dr Radenka Lazarevića, nastavljena istraživanja njenih odaja. Otvorena je za javnost tek 1975. godine, od kada turisti mogu da razgledaju delove rečnog i suvog horizonta u dužini od 633 metra. Ulaz u pećinu urađen je kao rudarsko okno.
Pećina je zanimljiva i po tome što pripada protočnim pećinama: kroz nju protiče istoimena reka: po izlasku iz njene utrobe, ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine, i prirodi ovoga kraja daruju još jednu reku - zlatonosni Mali Pek.
Rajkova pećina prosto fascinira pećinskim nakitom različitih oblika, a prema rečima stručnjaka, njen snežnobeli kristalni kalcit najkvalitetniji je u Srbiji. Fascinira i činjenica da su za nastanak svakog santimetra stalaktita, stalagmita i stubova bile potrebne stotine, pa i hiljade godina. Hodajući pećinskom stazom imali smo jedinstveni doživljaj žuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje pećinskim prostorima „Ježeve dvorane“, sa hiljadama kalcitnih cevčica nad našim glavama. Sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored „Zimske bajke“ sa „Belim medvedom“ i ulazak u „Kristalnu šumu“ u kojoj se nalazi „Treperavo jezerce“. Neke od najpoznatijih figura su i „Egipatska boginja“, „Puž“, „Panj sa gljivama“... Crveni vodopad je kameni oblik od bigra i crvenice, koji podseća na okamenjeni vodopad, visine 4 metra, a pažnju privlači i malo jezero u koralnom kalcitnom basenu.
Pećina svakog posetioca ostavlja bez daha. I doslovno, s obzirom da napor tokom penjanja njenim vlažnim stepenicima nije toliko posledica nedostatka fizičke kondicije, koliko stalne vlažnosti koja iznosi neverovatnih sto odsto. Na nekih 400 metara od ulaza nalazi se podzemno ušće Jankove reke u Rajkovu, a ako se nastavi dalje, stiže se do brane koju su Francuzi ovde podigli polovinom 19. veka, u cilju regulisanja protoka vode...

Preuzeto od Trećeg oka br. 532