Ima binar vo blizina, prirodni ama izraboteni figurikako kuceska glava,macka sednata, i nekakov vlekac ne e jasnso,ima suvodoica na 300m od manastirot suvodolicata se vliva vo ogolema reka
dobien e jak signal okolu crkvata dali nekoj ima resenie pozz

Prvi srpski ustanak

Pocetkom 18 veka, tacnije od 14.02.1804 do 07.10.1813 godine, u Beogradskom pasaluku i okolini otpocela je pobuna protiv turaka koja je prerasla u prvu fazu Srpske revolucije na celu sa Karadjordjem Petrovicem.
Taj pocetak 18 veka je bilo vrlo turbulentno vreme, jacanje zapadnih vojih sila Francuske, Engleske, Prusije, Ugarske ali posebno Napoleona koji je krenuo sa osvajanjima, je bio period slabljenja Otomanskog carstva u svim njenim segmentima i politicki, i vojno i materijalno a po opremi i obucenosti takodje je dosta zaostajala za vecinom zapadnih zemalja. Posle pobune janicara vlast u pasaluku i okolini su preuzeli Alija Kucuk, Aganlija, Mula Jusuf i Mehmed aga Focic koji su sebe nazivali Dahijama. I sami su vrsili vlast u Beogradu i okolini i ukinuli su sve povlastice i radili sup o svojoj volji. Ovakvim stanjem u pasaluku doslo je do ujedinjenja svih drustvenih snaga (seljaka, trgovaca, politicara..) kako bi se pronaslo resenje sa jako losu situaciju i oterale dahije, ali ustanak je bio jedino pravo resenje.

Vec pocetkom 1803 godine sastalo se 12 knezova, najvise iz Valjevske nahije medju kojima najistaknutiji su bili Aleksa Nenadovic i Ilija Bircanin da se za 8 meseci podigne oruzani ustanak, ovome su se pridruzile i Sumadijske  staresine, a Aleksa Nenadovic je obavestio i austrijskog komandanta u Zemunu da ce uskoro doci do oruzanog ustanka protiv dahija. Ali ovo pismo pada u ruke dahijama koji su tek sad uvideli sta se sprema i odlucise da odmah uguse svaku mogucu sansu za ustanak i eventualno mesanje Austrije i tako naredise secu knezova 04.02.1804 godine gde posekose vecinu istaknutijih trgovaca, svestenika, seljaka u Istocnoj Srbiji, Sumadiji i Zapadnoj Srbiji gde ce i biti prva zarista ustanka, ali na srecu odredjeni broj srpskih poglavara je uspeo da izbegne secu i to: Karadjordje, Milos Obrenovic, Stanoje Glavas, Mateja Nenadovic,  Petar Dobrnjac, Jakov Nenadovic, Milenko Stojkovic i dr.
Zbor u Orascu je bio poslednji sastanak pred pocetak ustanka, a tu su se sastali Karadjordje, Janko Katic i Vasa Carapic a uz njih i mnogobrojno srpsko stanovnistvo i hajduci, ubrzo se proculo i sa druge strane Kolubare gde se narod digao pod Jakovom Nenadovicem, i sa druge strane Morave pod Petrom Dobrnjcem i Milenkom Stojkovicem a za vodju ustanka izabran je Karadjordje Petrovic 14.02.1804 godine.
Prva bitka izmedju ustanika i turske vojske odigrala se na Drulpi 24.02.1804 u kojoj su turci doziveli poraz a sam Aganlija koji ih je predvodio je bio teze ranjen. Naravno ova pobeda je bila veoma znacajna jer je podigla moral ustanicima i narodu. Ubrzo su se redjali uspesi ustanika, u martu zauzet je Rudnik a u aprilu Batocina i Jagodina a preostale turke u povlacenju potukao je Vasa Carapic kod Lestana, i vec krajem aprila cela sumadija je oslobodjena od turaka. U Carigradu su ozbiljno shvatili komplikacije u Srbiji i odlucili su da posalju iz Bosne Becir pasu sa 3000 ljudi da umiri ustanak ali i da udalji dahije. Krajem aprila su otpoceli prvi pregovori Karadjordja sa Austrijom, ali zbog problema sa Napoleonom na svojim granicama oni nisu bili u mogucnosti da nesto vise pomognu, te su se ustanici okrenuli Rusiji. Ali borbe se i dalje nastavljaju u zapadnom delu pasaluka padaju Kolubara, Tamnava i Posavina odakle se turci povlace uz velike gubitke, oslobadja se i Sabac ali i Valjevo 18 marta. Turci su uglavnom vec bili saterani u gradove-tvrdjave Beograd, Smederevo, Pozarevac, Jagodina, Kragujevac i dr. te se moze reci da je vec do kraja aprila 1804 skoro cela Beogradska nahija i veci deo zemlje oslobodjen od turaka.

Od kraja marta pa do kraja aprila ustanici opsedaju Beograd, zauzimaju i presecaju okolne puteve i krecu zestoke borbe, turci su u nekoliko navrata pokusavali da probiju obruc ali bez uspeha. Tih dana zivot u Beogradu je bio izuzetno tezak, jer je zavladala glad i oskudevanje u hrani i ostalim namirnicama sto je dovelo da iseljavanja ljudi, a u jednom trenutku je doslo i do sukoba izmedju samih dahija. U cilju resavanja izuzetno kriticne situacije a po nagovoru Hasan Age, dahije su se slozile da pregovore sa ustanicima u Zemunu sredinom maja 1804.
Skupstina u Ostruznici od 06-15 maja 1804 na kojoj su se ustanici dogovarali sa kojim planom i zahtevima ce izaci pred dahije u Zemunu, o daljem toku ustanka, ciljevima, nabavci oruzija i municije i sl. Od prvog trenutka pregovora videlo se da ustanici ne zele mir sa dahijama i da njihovi zahtevi nece biti prihvaceni, te se posle propalih pregovora u Zemunu odlucilo da se bez kompromisa nastavi borba.
Ubrzo nakon toga turci su pokusali da probiju opsadu i da naprave pometnju u redovima ustanika ali im to opet nije poslo za rukom i uz gubitke su morali da se povuku, ta pobeda je bila veliki uspeh jer se smanjio broj turaka koji brane grad a ubrzo su oslobodjeni Pozarevac i Smederevo. Becir Pasa je imao naredjenje da smiri stvari i ako treba da ubije dahije, sto je i ucinio tako sto ih je poslao na Adu Kale gde su pali u ruke ustanicima koji su ih ubili, i potom je postavio oko 20 srpskih knezova i dao im gradove na upravljanje sto je donekle odgovaralo pocetnim zahtevima ustanika.
Turci nisu imali vise strpljenja i odlucili su da ubace veliki broj vojinka  u Srbiju kako bi napokon ugusili ustanak i  spremali su napad iz tri pravca Nisa, Vidina i Bosne. Sledeca odlucujuca bitka dogodila se na Ivankovcu avgusta 1805 gde su utvrdjeni Srbi uspeli da nanesu tezak poraz turskoj vojsci kod Paracina, i ta pobeda je jos vise ucvrstila veru ustanika u pobedu i konacan uspeh. Mozda najznacajnija bitka se dogodila izmedju Karadjordja i turske vojske koja je iz Bosne zauzela vec Macvu i Podrinje, i to na Misaru u avgustu 1806 gde su takodje ustanici odneli odlucujucu pobedu it u su se istakli Dobrnjac, Milovanovic i Glavas. Ohrabreni ovim pobedama ustanici su odlucili da krenu u ofanzivu, ohrabreni ulaskom Rusije u rat koja je u to vreme zauzela Bukurest. I nakon teskih borbi 30 novembra oslobodjen je Beograd a krajem decembra i Beogradska tvrdjava.

Ali to nije trajalo dugo vec 1812-1813 dolazi do velikih problema jer se Rusija povlaci iz rata potpisivajuci mir sa Turskom, zbog upada Napoleona sve do Moskve. Po izlasku Rusije iz rata ustanici su ostali sami i oslabljeni te su turci to iskoristili i odlucili da zadaju konacan udarac. I pored zestokog otpora dolazi do ne slaganje medju ustanicima i turci uspevaju vec u oktobru 1813 da slome ustanak i da zauzmu Beograd . Iako uz velike gubitke turci uspevaju da uguse poslednje dzepove otpore te se Karadjordje sa odredjenom grupom najblizih saradnika povlaci u Austriju.
Ono sto je pocelo kao buna na dahije, preraslo je u odlucujucu borbu ljudi na ovim prostorima protiv visevekovne vladavine turaka, sto ce dve godine kasnije i uspeti...

Propast Srpskog carstva - Bitka na Marici
26.09.1371 na reci Marici, odigrala se jedna od najznacajnih bitaka izmedju Otomanskog carstva na celu sa Lala Sahina i Srpske vojske na celu sa kraljom Vukasinom i despotom Ugljesom. Ova bitka predstavlja pocetak posrtanja Srpskog carstva i pocetak osvajanja srpskih teritorija od strane Turaka.
Srpska vojska pod komandom Vukasina I Ugljeseje Mrnjavcevica brojala negde oko 20.000 ljudi a Turska sila pod komandom begler-bega Lala Sahina je brojala oko 11.000 ljudi. Kao jedan od glavnih povoda za ovaj sukob navodi se namera Ugljese I Vukasina das a velikom vojskom potisnu Turke iz oblasti Makedonije I potisnu u Anadoliju (Mala Azija). Takodje se navodi iz vise izvora da je Vukasin I Ugljesa uspeli da skupe “mnogu vlastelu I velmoze” I das u sa tim snagama zeleli da sprece dalji prodor turaka na podrucije Balkana, ali je bilo I vlastele koja nije zelela da se prikljci toj vojsci iz svojih licnih interesa ili neprijateljstva sa tadasnjim kraljem npr. Nikola Altomanovic, Lazar Hrebeljanovic I Brankovici, te je srpska nesloga ponovo uzela svoj danak u krvi.
Bitka je otpocela tako sto se srpska vojska ulogorila na obodu sume ka polju, spremajuci se za napad na turska uporista. Ali Lala Sahin je dobio informacije da se srpska vojska ulogorila I odlucio je da ih prepadne iznenadnim nocnim napadom, iako je imao duplo manje vojnika. Napad, koji nije dugo trajao, je bio vise nego uspesan jer je srpska vojska bila potpuno ne spremna na napad  te je uspeo da potpuno bezglavu srpsku vojsku potuce do nogu ukljucujuci I pogibiju Vukasina I Ugljese, I taj poraz je jedan od najvecih poraza nase vojske u istoriji.

Ova bitka je jedan od najsudbonosnijih dogadjaja u istoriji ne samo nase drzave vec I celog Balkana uopste. Srpski poraz je bio jak I potpun, ali ga turci nisu iskoristili u punoj meri jer ni oni sami nisu bili svesni obima tog dodgadjaja a I veci deo njihove vojske nije se nalazio u Evropi. Sada vise nije bilo ni jedne sile vojnicke koja je mogla na Balkanu zaustaviti nadirucu otomansku silu, put za dalja osvajanja ka Moravi I Neretvi je bio sirom otvoren, a Srpska drzava je ovim porazom bacena na kolena I vise nije bila sila kao za vreme Dusanovo  vec je izgubila I veru da ce ikada vise ostvariti nesto slicno. Srediste drzave se pomerilo na sever kod Lazara Hrebeljanovica koji se mudrim potezima drzavnickim izdigao iznad ostale vlastele, a jos veci ugled je stekao kada je pomirio dve crkve, srpsku I carigradsku, nakon cega je srpskom verskom poglavaru priznata titular patrijarha, ali najvece iskusenje za buduceg kneza tek dolazi 1389…

Ako ste pravili metal detektor, pa vam nije radio, a onda proradio, setite se gde ste gresili pa napisite, mozda i ja bas tu gresim.
Radio sam nekoliko PI metal detektora , ali mi uvek signal u prijemniku bude slab. Ako "Nagarim" pojacanje onda mi prodivlja. Verovatno pojacam sum.
Jel neko merio koliko ima Vpp signala posle prvog operacionog pojacala? Sta pravi najvise problema? Prijemnik? Sonda? Predajnik? Meni svi detektori rade, ali detektuje 10 Din. na max 10cm u vazduhu Na jedvite muke izvucem 15cm, ali nestabilno.
Bilo bi dobro da neko kaze sta ga je najvise izmucilo dok mu detektor nije proradio.

Неколико месеци пре косовског боја султан Мурат шаље писмо великом кнезу Лазару да се преда, положи оружје и буде покоран Мурату. Кнез Лазар није одговорио писмом већ је послао Милана Топлицу да да одговор Мурату. Топлица код Кратова сусреће турску војску и даје кратак одговор Мурату од Лазара речима:„Само рат“!Мурат је провео Топлицу кроз многобројну турску војску желивши да уплаши Топлицу Милана који му одговара да је србска војска мање бројна али боља и вратио се Лазару.Кнез Лазар се први улогорио на Косову Пољу а дан касније и Мурат. Постоји неколико верзија о броју ратника. Највероватнији број је био 180.000 Турака и 60.000 Срба. Једно је сигурно, број је био 1:3 у користТурака. Турску војску је у првом реду чинла пешадија и лака коњица а у другом реду јањичари, резерву је чинила черкешка коњица. Испред Мурата су биле камиле. Србску војску је чинила тешка оклопљена коњица и тешка пешадија. Обе војске су имале резерву.Пре боја србска војска се причестила у цркви Самодрежи.У центру србске војске је био Кнез Лазар, лево крило је водио Влатко Вуковић а десно Вук Бранковић. Турску војску је у центру предводио Мурат, лево крило је водио Јакуб, а десно Бајазит.

Битка је почела око 8 сати  ујутро,на Видовдан,15. јуна.1389. године Срби изводе брз и жесток напад да би избегли стреле одапете од стране турских стрелаца. Србска тешка коњица коју је на десној страни водио Вук Бранковић разбија турско лево крило, меље га и наставља даље према Мурату.Бајазит видевши пропаст турског левог крила врши противудар на србско  лево крило које је водио Влатко Вуковић. Противудар не успева.Милош Обилић видевши пролаз ка султану са 12 својих ратника формира клин и пробија се до султана те га убија копљем.Да ли је копље бацио или држао у руци не зна се.Милош је довршио убиство Мурата мачем.Ратници око Мурата убијају Милоша Обилића. Везири око Мурата покушавају да сакрију да је Мурат убијен, те по гласнику јављају Бајазиту да иде  по резеврну војску из разлога да га извуку из битке и остане жив, јер јесмрт Јакубова била неминовна, те је требало сачувати наследника престола да не дође до грађанског рата око власти. Србска војска долази до турске коморе и долази до расула у турској војсци која почиње махнито да бежи. Видевши то Бајазит се склања у шуму са одабраним ратницима да би након битке покупио тела оца и брата. Путници трговци који су ишли каДубровнику су посматрали битку и касније се прикључили Влатку Вуковићу који се враћао након боја у Босну.Ти трговци су били гласници о великој хришћанској победи којој су у част звонила звона на цркви Нотр Дам у Паризу.Битка се завршила око поднева, након битке Лазар са малим бројем велможа одмара и одлази у цркву Самодрежу на литургију у част србске победе Бајазит долази на место битке око 6 сати по подне и видевши људе у Самодрежи прилази цркви, опколи је и убија кнеза Лазара. Након тога
Бајазит се повлачи у Турску да учврсти своју власт.

РЕЗИМЕ БИТКЕ

Ако су Турци победили зашто су звонила звона цркве Нотр Дам у част хришћанске победе?
Зашто је „победник“ Бајазит побегао у Турску, од када то победник бежи?
Зашто је на споменику косовским јунацима Кнез Стефан Лазаревић написао да подиже споменик погинулом оцу и србској господи који су погинули (цитат): „негде око 6 или 7 сати, не знам тачно које време“
Што се тиче вазалства Србије ка Бајазиту, Милица је то урадила из разлога да спречи краља Твртка да загосподари Србијом. Хтела је сину Стефану да стави круну Немањића.
Прича о издаји Вука Бранковића је настала због каснијег скривања истине.
Од 12 пратилаца Милоша Обилића њих неколико је преживело, касније се помињу као дародавци манастира Хиландар.
Зашто турски хроничари Леши, Заједедин и Шукурлах до детаља описују начин погибије Мурата и у записима признају пораз Турака?

KAKO VAM SE DOPADA OVAJ DETEKTOR ??? ZLATNIK NA 40CM NE VIDI NI OBOJENO NI NEOBOJENO SEM CISTOG ZLATA I SREBRA ! MADE IN SERBIJA ! :-[

NASI DEDOVI SU BILI VELIKI LJUDI :

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15991

Moj deda je sa 17 godina (slagao za jednu) otisao u rat , prosao sve i ziveo dugo !

dali nesto znaete za ova pozdrav od makedonija

Priloženih Datoteka

Izvedena sličica(e)
   

Zdravo drugari..  odskoro sam na ovom sajtu,,mislim da je super.. odavno znam za tri znaka koji se nalaze u zaplanju (okolina) Nisa.. neznam sta znace.. ?  sva tri kamena su blizu ..odnosno prvi  kamen na kome je ucrtana  " SAKA" do drugog na kome stoji rimski broj "V" je udaljena oko 100m.. a od rimskog "V" do treceg znaka  rimskog broja "III" mislim da ima oko 30 m...  . . .. ako neko zna sta bi mogo da znaci bilo koji znak bio bih zahvalan na pomoci... veliki pozzzz.....