Kraljević Marko

[Mudrac]

Marko Mrnjavčević (oko 1355 ‐ 17. maj 1395 Rovine, Vlaška), poznat kao Kraljević Marko (srpslov. Krale Marko), je bio srpski kralj i glavna ličnost jednog od ciklusa srpskih epskih pesama.Bio je sin kralja Vukašina Mrnjavčevića i sinovac despota Jovana Uglješe.Posle smrti oca Vukašina u Maričkoj bici, Marko je postao turski vazal. Poginuo je u bici na Rovinama 1395. protiv vlaškog vojvode Mirče boreći se na strani Turaka.Ipak, Marko je u narodu ostao upamćen kao ličnost koja se bori protiv turskog zuluma.

Nakon iznenadne smrti cara Stefana Dušana 20. decembra 1355. godine na srpski presto je stupio Dušanov sin Uroš. Sposobnog oca smenio je mladi, u mnogo čemu nejaki sin. Stari hroničari, letopisci, upamtili su ga kao visokog, lepog muškarca, detinjeg uma i razuma („mladog duhom“). U prvom trenutku mladost (Uroš ima osamnaest godina), a potom i svakojaku nemoć novoga vladara iskoristili su mnogi velikaši kako bi se osamostalili u oblastima koje su im od cara (Dušana ili Uroša) bile dodeljene na upravu. Carsku vlast su priznavali samo kada im je i koliko to odgovaralo.Avgusta ili septembra 1365. godine Uroš je razdelio i vlastitu carsku vlast. Kraljevsku krunu, a sa njom i pravo na savladarstvo, darovao je Vukašinu Mrnjavčeviću.Vukašinov brat, Jovan Uglješa je dobio ili jednostavno uzurpirao titulu despota i zavladao oblastima koje su inače bile pod upravom carice Jelene, Dušanove supruge, odnosno Uroševe majke. Poneki istorijski izvori, poput hronike Konstantina Mihailovića Janičara, pisane krajem četrnaestog ili u prvim godinama petnaestog veka, ističu kako se Uroš tužio na bahato ponašanje braće. Pokušavao je naknadno da suzbije njihovo samovlašće i da im nametne vrhovnu carsku vlast. Vukašin i Uglješa su mu, piše Janičar, odgovorili: Dao si nam crvene čizme koje nam nećeš brzo i lako svući.

Prvi pomen Markov jeste možda u natpisu iznad južnih vrata Drenovske crkve, sagrađene u blizini Tikveškog jezera, nedaleko od Velesa. Natpis kazuje da je crkva živopisana „1356. godine pri države Nikole z Marka, a po smrti svetorodnago cara Stefana“. Toga Marka neki naučnici poistovećuju sa Vukašinovim sinom.

Prvi nesumnjivi pomen Marka Kraljevića u istorijskim dokumentima potiče iz 1361. godine. Spisi Dubrovačke republike pokazuju da je te godine Marko došao u Dubrovnik na čelu srpskoga poslanstva da pregovara o prekidu neprijateljstava započetih još 1359. godine. Marko je tada već bio u godinama koje su mu dopuštale autoritativan nastup. Mada u mirovnim pregovorima carsko poslanstvo nije imalo znatnijeg uspeha, sam Marko je uspeo za vreme boravka u Dubrovniku da podigne srebro koje je njegova porodica tu deponovala, a uspešno je intervenisao kod vlasti Dubrovačke republike u korist nekih prizrenskih trgovaca. Markovo predvođenje carskog poslanstva u mirovnim pregovorima sa Dubrovnikom svedoči o tome da je bio Urošev čovek od poverenja. Uistinu, Marka Kraljevića narodni pevač nije bezrazložno proglasio za Uroševog zaštitnika. To potvrđuje, na osoben način i natpis na crkvi Svete nedelje u Prizrenu. Natpis je otkriven, odnosno otkopan slučajno septembra 1966. godine u dvorištu jedne privatne kuće. u predgrađu stare prizrenske tvrđave, u prostoru tzv. Potkaljaje. Natpis kazuje da je reč o crkvi Prečiste Bogorodice. Crkva je bila posvećena Vavedenju. Natpis veli dalje da je crkva bila sazidana i živopisana (popisana) povelenijem i otkupom gospodina mladago kralja Marka 6879. godine od stvorenja sveta. Navedena godina podrazumeva razdoblje od 1. septembra 1370. do 31. avgusta 1371. godine.

U našoj istorijskoj nauci vlada uverenje da je u srpskoj državi savladar nosio titulu kralja, dok je ustanova mladog kralja zadržala svoju raniju, osnovnu funkciju ‐ obezbeđenje nasledstva. Titulu mladi kralj nosili su za života svojih očeva: Dragutin, Dušan i Uroš. Međutim, slučaj mladog kralja Μarka čini se bitno drugačiji. Stefan Uroš je zakoniti car, kralj Vukašin zakoniti savladar, a Marko, pak, nije mladi kralj ocu Vukašinu (samo savladaru carevom), već caru Urošu. Funkcija titule mladi kralj jeste u obezbeđivanju nasledstva, ali reč je o nasleđivanju pravog, osnovnog nosioca vladarske moći, a ne njegovog surogata. Car Uroš je očigledno imenovao poverljivog čoveka za najbližeg saradnika i naslednika.

O Markovom kraljevanju zna se malo. Vremena su bila zla, metežna. Posle pogibije kralja Vukašina i smrti cara Uroša zemlje koje je Marko nasledio jednostavno su „očerupane“. Osioni oblasni gospodari, poput Vuka Brankovića, na primer, iskoristili su novonastale prilike. Neposredno posle Maričke bitke i Uroševe smrti, kralj Marko je izgubio gradove Skoplje i Prizren. U tim godinama ambiciozni Vuk Branković iskazuje se kao najozbiljniji i najtemeljniji uništitelj Dušanovog i Uroševog carstva i izdajnik legitimnog Uroševog naslednika ‐ kralja Marka. Posle sudbonosnih događaja koji su se zbili u poslednjem tromesečju 1371. godine, kralj Marko je bio prinuđen da prizna vrhovnu vlast turskog sultana. U Kosovskome boju verovatno nije učestvovao, ali je turska vojska morala preći i preko njegove oblasti na putu prema Kosovu.

Ako je malo pouzdanih podataka ο Markovom životu, nešto ih je više (mada ne možda pouzdanih) ο danima koji prethode njegovoj pogibiji. U bici na Rovinama Marko se borio na turskoj strani protiv vlaškog vojvode Mirče. Na istoj strani borili su se „i protiv svoje volje“, pored Marka, i Stefan Lazarević i Konstantin Dejanović. Stefanov biograf Konstantin Filozof piše kako je Marko pred bitku rekao Konstantinu: … molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu. Želja mu se ispunila. Hrišćani su pobedili, a Marko je, zajedno sa Konstantinom Dragašom (Dejanovićem) poginuo 17. maja 1395. godine.

Tekst je publikovan u reviji „Istorija“ i nastao je kao deo naučno-istraživačkog rada Fonda „Princeza Olivera“ 

[Stibera]

- Ne e bas sve taka kako sto si pisal ako bil Krale Marko srbin zosto raskite vlastelini ne mu pomognale na tatko mu Volkashin i uglesha kaj bitkata kaj Marica i gi ostavile sami a i zosto krale Marko vladeel vo Maked od Prilep Mkd ako bil rashanin, srbin -iako ima pisma od nego uste zacuvani ni tatko mu ni toj nigde ne napisale deka se srbi dodeka on se narekuval mlad kral vo  ime na  hristos samo !

[Timakumminus]

Prvi nesumnjivi pomen Marka Kraljevića u istorijskim dokumentima potiče iz 1361. godine. Spisi Dubrovačke republike pokazuju da je te godine Marko došao u Dubrovnik na čelu srpskoga poslanstva da pregovara o prekidu neprijateljstava započetih još 1359. godine. ovo stibera ti je kao odg ako ne pamtite vi onda pamte dubrovnicke zapise.....ww.bastabalkana.com/2012/09/kraljevic-marko-srpski-srednjovekovni-plemic-i-super-junak-epske-narodne-poezije/
odavde mi je izvor okle sam ga uzeo....i jos jedno ne izjednacavaj anticke makedonce sa titovim makedoncima......ako mi ne verujes brojne studije o slicnoj dnk medj nama tumace okle je ko i sta je!!!!!!!!!  >

[Filipmk]

Ako razbrav dobro sakas da kazes deka ima razlika pomegju antickite Makedonci i Denesnite Makedonci?!? No na kraj ubavo kaza, ima brojni studii i DNK analizi za toa koi dokazuvaat antickiot gen na denesnite Makedonci, i sub-saharskiot gen na denesnite Grci, na primer slednive analizi:

http://www.makedonika.org/processpaid.as...i.2001.pdf

http://www.bosniafacts.info/science-and-...he-balkans

Posebno mzoes da obratis vnimanie na taa od IGenea institutot, toest vtorata mislam deka poveke ke te interesira bidejki vo nea se opfateni i narodite vo bivsata vestacka tvorevina JU.

[Timakumminus]

da da lepe strane a mene zanima sto onda hrvati kada su pravili medjunarodnu stuiju svojeg porekla i nasli da su najcistiji srbi(starih srba uzeta dnk iz grobova iz 13-14vek) dok ostali su istog genskog materiala i to najslicniji su bas bosanci,srbi,crnogorci i naravno vi makedonci o cemu onda pricamo...mislim znam da vam grci napravili komplekse nize vrednosti ali jbg po ovome sto se zbori ispadam i ja u te tvoje anticke makedonce sto naravno nisam.

[Filipmk]

Togas bidi toa sto si, i ne se mesaj na ostanatite ne si dovolno strucen da odlucuvas za drugite. A za grcite, tie samo sebesi si stvorija kompleksi, do taa mera da ONOJ koj gi nistese i porobuvase go narekuvaat svoj KRAL sega, ONIE koi gi narekuvaa VARVARI gi narekuvaat nivni predci sega, ete toa e paradoksot na Diogen i ostanatite Grci.....zatoa te molam, ne navleguvaj vo etnogenezata na tugjite narodi, posebno ne ovde, da se zadrzime na naseto  takanareceno HOBI i temite povrzani so toa.
Se najubavo i bez zamerki, mnogu e lesno da kazuvas za nekoj drug narod a koga drug zboruva za tvojot toa boli, zatoa.....da gi zaboravime etnogenetskite, nacionalnite i istoriskite potekla na narodite na postrucnite institucii, ti bidi si toa sto si, jas to sto sum, i da se cenime megusebno po ona sto go nosime vo sebe, po covecnosta i postenosta a ne po istoriskata pripadnost.

[grotagold]

Misljenja sam da nebi trebalo dalje da ulazite u teren po kome se nalaze minska polja zvana "nacionalizam" vec da se drzite svog hobija i svega sto je vezano za njega.

[Timakumminus]

Ma za moju bracu po krv i svega drugog cak i dnk koda samo da kazem da je veca verovatnoca da ako tri zemlje naprave tri ista testa i dobiju isti rezultati smesno je da jedna zemlja onda tvrdi nesto sto sem nje niko nije dobio nije ovo nacionalizam niti sta drugo niti teram da se neko izjasnjava isto kao i ja po nacionalnoj osnovi ali zahvaljuci Tita dobili smo ono sto smo dobili a to je jedan narod podeljen toliko i unakazen da nema jacinu ni najmanji nalet negativnih sila da prezivi ko razume shavatio je ko nije neke zivi u svoj svet maste ili kako bi platon reko neka zivi u svojoj pecini i nikada nece saznati za svetlost van te pecine sta znaci ......

[neca]

Ajde da se vratimo na Marka Kraljevica doduse ne radi se o njemu vec o jednoj steni na kojoj  ima otisak konjske kopite. Otisak je siguro prirodan,e sad stari ljudi pricaju da je to otisak Markovog Sarca pa ako neko ima podatak za nesto ovako neka se javi. Pozdrav!

[ivica ursulovic]

u kom delu srbije je stena posto markov kamen ima na nekoliko lokacija