12-02-2013, 03:03 AM
O SKRIVANJU KRUNE SRPSKOG CARA
U crnotravskom kraju, osobito u srcu ovog planinskog kraja i središnim crnotravskim selima, Dobrom Polju i Gornjem Garu, živi predanje o spasavanju srpske krune sa ratišta na Kosovu. Po pomenutoj priči preživeli ratnici iz Crne Trave su na čelu sa svojim vojvodom spasili srpsku krunu sa ratišta na Kosovu i doneli zajedno sa zastavom Boška Jugovića u crnotravsko selo Dobrom Polju. Na put između Dobrog Polja i susednog mu sela Gornjeg Gara ratnici su obavešteni o poteri turske vojske za srpskom krunom. Ratnici nešto božjom pomoći, a nešto svojim trudom prodreše brzo u utrobu zemlje gde na dubini od preko šest kilometra sklonište krunu. Mesto u blizini koga prokopaše tunel nazvaše Srpska Baza, koje potom zbog doline dobi ime Bazov Dol. Veruje se da na Vidovdan iz ovog tunela dugog šest kilometara izađe petao, a istog dana vrati se u njega ali sa drugog kraja tunela.
Legendu je ispričala Radunka Ljubisavljević iz mahale Čokešini u selu Gornje Gare, koja je umrla 1963. godine u 74. godini.
U crnotravskom kraju, osobito u srcu ovog planinskog kraja i središnim crnotravskim selima, Dobrom Polju i Gornjem Garu, živi predanje o spasavanju srpske krune sa ratišta na Kosovu. Po pomenutoj priči preživeli ratnici iz Crne Trave su na čelu sa svojim vojvodom spasili srpsku krunu sa ratišta na Kosovu i doneli zajedno sa zastavom Boška Jugovića u crnotravsko selo Dobrom Polju. Na put između Dobrog Polja i susednog mu sela Gornjeg Gara ratnici su obavešteni o poteri turske vojske za srpskom krunom. Ratnici nešto božjom pomoći, a nešto svojim trudom prodreše brzo u utrobu zemlje gde na dubini od preko šest kilometra sklonište krunu. Mesto u blizini koga prokopaše tunel nazvaše Srpska Baza, koje potom zbog doline dobi ime Bazov Dol. Veruje se da na Vidovdan iz ovog tunela dugog šest kilometara izađe petao, a istog dana vrati se u njega ali sa drugog kraja tunela.
Legendu je ispričala Radunka Ljubisavljević iz mahale Čokešini u selu Gornje Gare, koja je umrla 1963. godine u 74. godini.
ali jedan podatak za petla. Svojevremeno sam na nagovor jednog mog poznanika otisao sa njim negde u neku zabit od planine da istrazimo neku pecinu. Covek je poneo na ledjima jedan ranac ali mi nista nije govorio o sadrzaju u njemu. Kada smo stigli na odrediste ta pecina je bila zapravo jedan horinzontalni procep u steni u ravni zemlje kroz koji da se jedva moglo proci i to puzajuci.Usao sam unutra uz velike napore i na nekih 4/5 metara procep se poceo siriti u visini. Ali zbog mraka u njoj i uzasnog smrada koji je dopirao iz njene unutrasnjosti poreklom verovatno od neke uginule zivotinje vratio sam se . Tada je taj moj prijatelj iz onog ranca izvadio petla i gurnuo ga u onaj ulaz a potom je nagurao kamenje lisce i granje na otvor i posli smo nazad. Na pitanje kakav je to ritual ili sta vec...odgovorio mi je da sad idemo na drugu stranu planine i da cekamo. Negde popodne oko 5 sati na toj drugoj strani na proplanku nekih stotinak dvesta metara od nas se pojavio onaj isti petao. Tada je ovaj covek zurnim korakom posao prema njemu i gledajuci levo desno i po zbunju pronasao drugi izlaz iz one pecine. Tako je kaze nasao pravi ulaz i siguran je da nema otrovnih isparenja. Tada u tim mojim pocecima nije mi padalo napamet da razmisljam da nesto ima u toj pecini. Posle mnogo godina ovaj covek je postao jedan veoma bogat i ugledan domacin u svom kraju...ali kao sto to inace i biva...nije imao vise potrebe da mi se javlja jer se "neseca da smo se ikada sreli"...srpska posla.
