25-09-2019, 03:54 PM
а остане у њиховим рукама.
36
Посада кучајнског утврђења није била једина војна јединица у том крају.
Пошто је планина Кучајна од давнина била позната као стециште разбојника, у
нахији Звижд је у време отварања рудника створен одред од 50 до 60 мартолоса.
Они су били задужени да штите рудник и топионице у околним местима. За старешину мартолоса, царским бератом био је постављен руднички кнез. Он је, поред
ове службе, према кануну и обичајима, морао да помаже еминима рудника и скупљачима пореза, а заузврат је био ослобођен свих дажбина. Остали мартолоси
плаћали су емину 50 акчи (дукат) по кући, такозвану филурију. Ове повластице
уживали су и њихови синови, браћа и братанци уколико су са њима живели у истој кући.
37 Припадници мартолоског одреда у нахији Звижд били су наоружани
ватреним оружјем.
38 Овај податак је веома важан, јер је према досадашњим сазнањима, поменути војни ред користио ватрено оружје тек у XVII веку.
39
Нови период у историји кучајнског утврђења почео је 1577. године. Пошто је прошло 12 – 13 година од последње обнове паланке, било је неопходно да
се поново промене скоро сви дрвени делови. Међутим, османске власти су одлучиле да поред обнове паланке у Кучајни, изграде и тврђаву од камена (kale). Нова
грађевина уклопљена је у стару и заједно с њом представљала је јединствену одбрамбену целину, која је у документима називана паркањском (паланачком) тврђавом (kale-i parkan-i Kuçayna).40 У Смедеревском санџаку истом типу утврђења
припадала је Гроцка, с тим што је тамо прво подигнута тврђава, а потом паланка.
41 У поменутим радовима учествовало је становништво Кучајнског кадилука,
предвођено народним старешинама – примићурима.
42
О бројности посаде новог утврђења располажемо подацима из 1589. године, када је у њему било 36 људи.
43 У време Дугог рата (1593 – 1606) број војника у
Кучајни је повећан, јер су рудници током рата били честа мета разбојничких дружина.
36
Посада кучајнског утврђења није била једина војна јединица у том крају.
Пошто је планина Кучајна од давнина била позната као стециште разбојника, у
нахији Звижд је у време отварања рудника створен одред од 50 до 60 мартолоса.
Они су били задужени да штите рудник и топионице у околним местима. За старешину мартолоса, царским бератом био је постављен руднички кнез. Он је, поред
ове службе, према кануну и обичајима, морао да помаже еминима рудника и скупљачима пореза, а заузврат је био ослобођен свих дажбина. Остали мартолоси
плаћали су емину 50 акчи (дукат) по кући, такозвану филурију. Ове повластице
уживали су и њихови синови, браћа и братанци уколико су са њима живели у истој кући.
37 Припадници мартолоског одреда у нахији Звижд били су наоружани
ватреним оружјем.
38 Овај податак је веома важан, јер је према досадашњим сазнањима, поменути војни ред користио ватрено оружје тек у XVII веку.
39
Нови период у историји кучајнског утврђења почео је 1577. године. Пошто је прошло 12 – 13 година од последње обнове паланке, било је неопходно да
се поново промене скоро сви дрвени делови. Међутим, османске власти су одлучиле да поред обнове паланке у Кучајни, изграде и тврђаву од камена (kale). Нова
грађевина уклопљена је у стару и заједно с њом представљала је јединствену одбрамбену целину, која је у документима називана паркањском (паланачком) тврђавом (kale-i parkan-i Kuçayna).40 У Смедеревском санџаку истом типу утврђења
припадала је Гроцка, с тим што је тамо прво подигнута тврђава, а потом паланка.
41 У поменутим радовима учествовало је становништво Кучајнског кадилука,
предвођено народним старешинама – примићурима.
42
О бројности посаде новог утврђења располажемо подацима из 1589. године, када је у њему било 36 људи.
43 У време Дугог рата (1593 – 1606) број војника у
Кучајни је повећан, јер су рудници током рата били честа мета разбојничких дружина.