25-09-2019, 03:52 PM
дару омогуће коришћење поменуте куће.
32
У скоро сваком утврђењу служило је по неколико Цигана, који су најчешће били ковачи. У рударским утврђењима њихов број био је знатно већи, јер су
радили и за потребе рудника. Тако је, према попису из 1560. године, у кучајнској
паланци служио џемат Цигана од укупно 29 лица, од тога 16 муслимана и 13 хришћана. Половина муслимана били су преобраћеници, а неки од њих су, што је било неуобичајено, уместо безличног син Абдулаха (син божијег роба), задржалиимена очева: Синан Алексин и Доган Миланов син.
33 Ови Цигани су царском заповешћу били ослобођени од свих диванских намета и обичајних терета, харача и
испенџе и у дефтер су уписани као „опроштени и ослобођени".
34 Према једној белешци, живели су извесно време у запустелом манастиру Светог Николе код Кучајне.
35
Повластице које су уживали у време султана Сулејмана I (1520 – 1566)
обновио им је и султан Селим II (1566 – 1574). Међутим, скоро три године после
султанове смрти кучајнски кадија и назор Хусејин обавестили су Порту да је код
њих дошло 19 Цигана да би се жалили на поступке убирача дажбина и намета, који се нису обазирали на њихов статус. Они су тражили да им нови султан Мурат
III (1574 – 1595) обнови повластице, што је и учињено 17. I 1577. године. Тада је
издата царска заповест, која је после увида надлежних државних чиновника требало да остане у њиховим рукама
32
У скоро сваком утврђењу служило је по неколико Цигана, који су најчешће били ковачи. У рударским утврђењима њихов број био је знатно већи, јер су
радили и за потребе рудника. Тако је, према попису из 1560. године, у кучајнској
паланци служио џемат Цигана од укупно 29 лица, од тога 16 муслимана и 13 хришћана. Половина муслимана били су преобраћеници, а неки од њих су, што је било неуобичајено, уместо безличног син Абдулаха (син божијег роба), задржалиимена очева: Синан Алексин и Доган Миланов син.
33 Ови Цигани су царском заповешћу били ослобођени од свих диванских намета и обичајних терета, харача и
испенџе и у дефтер су уписани као „опроштени и ослобођени".
34 Према једној белешци, живели су извесно време у запустелом манастиру Светог Николе код Кучајне.
35
Повластице које су уживали у време султана Сулејмана I (1520 – 1566)
обновио им је и султан Селим II (1566 – 1574). Међутим, скоро три године после
султанове смрти кучајнски кадија и назор Хусејин обавестили су Порту да је код
њих дошло 19 Цигана да би се жалили на поступке убирача дажбина и намета, који се нису обазирали на њихов статус. Они су тражили да им нови султан Мурат
III (1574 – 1595) обнови повластице, што је и учињено 17. I 1577. године. Тада је
издата царска заповест, која је после увида надлежних државних чиновника требало да остане у њиховим рукама
