25-09-2019, 03:35 PM
У време стварања Смедеревског санџака 1459. године Турци су запосели
најзначајније тврђаве Деспотовине: Смедерево, Голубац, Островицу, Ужице, Маглич и Ресаву. Ради заштите северне границе, изградили су тврђаве Храм и Кулич
на Дунаву, паланку Шабац (Böğürdelen) на Сави, а као предстражу према угарском Београду тврђаве Авалу и Гроцку (Hisarlık).1
После освајања Београда 1521. године, а нарочито после битке на Мохачком пољу 1526. Смедеревском санџаку више није претила спољна опасност, па деценијама у њему није направљено ниједно утврђење. Тек средином XVI века, када
су учестали разбојнички напади на Цариградском друму, почела је градња паланки дуж ове важне саобраћајнице. Прво је почетком педесетих година подигнута
паланка око тврђаве Гроцка, која је била напуштена после освајања Београда. Десет година касније изграђена је Смедеревска паланка (Хасан-пашина паланка).2
Због погоршане унутрашње безбедности током Дугог рата (1593 – 1606), или убрзо по његовом окончању, направљене су и остале паланке: Колари, Баточина, Јагодина, Параћин, Ражањ и Алексинац.
најзначајније тврђаве Деспотовине: Смедерево, Голубац, Островицу, Ужице, Маглич и Ресаву. Ради заштите северне границе, изградили су тврђаве Храм и Кулич
на Дунаву, паланку Шабац (Böğürdelen) на Сави, а као предстражу према угарском Београду тврђаве Авалу и Гроцку (Hisarlık).1
После освајања Београда 1521. године, а нарочито после битке на Мохачком пољу 1526. Смедеревском санџаку више није претила спољна опасност, па деценијама у њему није направљено ниједно утврђење. Тек средином XVI века, када
су учестали разбојнички напади на Цариградском друму, почела је градња паланки дуж ове важне саобраћајнице. Прво је почетком педесетих година подигнута
паланка око тврђаве Гроцка, која је била напуштена после освајања Београда. Десет година касније изграђена је Смедеревска паланка (Хасан-пашина паланка).2
Због погоршане унутрашње безбедности током Дугог рата (1593 – 1606), или убрзо по његовом окончању, направљене су и остале паланке: Колари, Баточина, Јагодина, Параћин, Ражањ и Алексинац.