Ajde kolegi baram pomos od vas postarite na forumot razgledajte gi ubavo slikite pa da vidime koj sto znae 

Priloženih Datoteka

Izvedena sličica(e)
           

Šta pišu o našoj istoriji Srbi u Latinskoj Americi :

http://serbiosunidos.com/sr/2013/01/prav...rija-srba/

U jednom selu  davno je bila dzamija,koja je datirala jos od ranog vremena kada su turci boravili na nasim prostorima,dzamija je ispred tako reci u "dvoristu" imala u nizu dvanaest razlicitih izvora na kojima su bile uradjene cesme,navodno je svaki izvor lecio odredjene razlicite bolesti,i mnogi ljudi su dolazili u nadi da se izlece......posle pada  i prognanstva turaka dzamija je srusena gotovo do temelja i samo je ostavljen jedan izvor koji je na istom mestu i dan danas i sluzi iskljucivo za napajanje stoke a ostali su zatrpani zemljom i krsom od srusene dzamije....pre cetiri godine dolazili su nekakvi muslimani ili bosnjaci-kako hoces po prici na oko ugledni ljudi,i raspitivali se kod jednog mestanina o lokaciji te stare dzamije,i kako su njemu rekli dobijali su veliki novac od turcina koji je dosao u kontakt sa njima ako je pronadju,mestanin im je odgovorio da dzamija nikada u njihovom selu nije postajala i uputio ih je pet kilometara nize od tog mesta sa pricom da je cuo da je nekada na tom nekom drugom mestu bila takva dzamija....do danas to mesto niko nije pretrazivao(provereno) a selom kruze price da je pri povlacenju turaka tu negde zakopano "blago" ali nikada niko nije pokusava da pronadje od seljana jer su smatrali da ce ih snaci nekakvo prokletstvo jer su valjda ti izvori mnogima pomagali.

Здраво свима драги моји [glow=blue,2,300]Срби[/glow]. Ја ћу ову тему започети овом лепом здравицом. Ако се тема развије, биће ми драго, ако нико ништа не дода а само погледа видео, биће ми опет драго, јер се надам да ће зрнце ове здравице остати свима у памћењу. Да сте ми увек здрави и радосни!

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=3TKEZc0LVbE[/youtube]

Osnovno o čišćenju kovanica I

Čišćenje kovanica, je metod uklanjanja čestica sa površine, na kojoj su se nataložile zemlja, prašina ili oksidacija samog metala.
Prvi korak je naravno uklanjanje zemlje, prašine i organske prljavštine.
Ovaj proces se radi sa toplom tekućom vodom i mekom četkicom ili u nekim slučajevima, zubnom četkicom.
Pogodan je za sve vrste kovanica, bez obzira na sastav metala i legura.
Sa različitim oblicima oksidacije, različita je i procedura u zavisnosti od materijala i legure kovanice.
Evo nekih osnovnih saveta:

A)  Zlatne kovanice je dovoljno oprati u toploj tekućoj vodi, koristeći dečiji sapun i meku četkicu ili krpicu.

B)  Kod srebrnih kovanica, poželjno je prvo utvrditi kvalitet i čitoću srebra.
Srebrnjaci koji nisu ispod kvaliteta 925 mogu se čistiti sa hemijskim rastvorom vode i 10% amonijaka, gledajte da amonijak kupiti u apoteci ili poljoprivrednoj apoteci, kako bi bili sigurni u procentualni sastav amonijaka.

Srebrne kovanice za manjim kvalitetom od 925  treba u principu čistiti sa sokom od limuna, i pri tom obavezno vodite računa da je kovanica potpuno uronjena, kako ne bi se stvorio prelazni kontakt sa vazduhom i pojave oksida između uronjenog i ne uronjenog dela kovanice. Povremeno je potrebno okretati strane potopljene kovanice, radi jednakog čišćenja.
Posle ovog procesa kovanice operite sa toplom tekućom vodom i odmah je osušite, a takođe radi dodatnog sjaja kovanicu odmah posle toga možete blago krpicom utrljati sa rastvorom sode bikarbone i vode.

C)  Najpristupačniji i najeftiniji način je naravno čišćenje kovanica u sapunici, s tim da vodite računa o kvalitetu sapuna i koristite isključivo sapune za ljudsku upotrebu a ne za pranje veša ili slično.
Kovanice čistite pod tekućom toplom vodom i sapunicom predhodno napravljenom, pri tome koristite ili meku četkicu ili četkicu za zube ( u tom slučaju nemojte jako pritiskati četkicom kovanicu ).
Ova metoda je naručito korisna za kovanice koje u sebi imaju leguru bakra.
Naravno posle čišćenja obavezno kovanice isperite pod mlazom tekuće tople vode i očeistite mekom krpicom. Ovakav proces je naravno dugotrajan i neki put ne može dati savršene rezultate, tako da ako se to desi, možete koristiti i rastvor sirćeta i vode, kako bi  se postigla jačina sirćeta od najviše 10,5%.
Maksimalno tretiranje ovom metodom je do 120 minuta, ne preporučuje se više, s tim da konstantno posmatrate da li dolazi do nekih promena na samom metalu kovanice.
Posle završenog čišćenja obavezno operite kovanicu pod mlazom tople vode i osušite.
Kod ovakvih tipova ćišćenja, dolazi do udaljenja patine sa kovanice, kovanica dobija sjaj i blistavost. Treba obratiti pažnju i znati da pojedine kovanice imaju veću vrednost sa patinom na sebi i da ne treba svaki put udaljavati je, čak šta više preporučljivo je ostaviti patinu na kovanici.

D)  Kovanice od legura gvožđa i cinka zahtevaju pažljiviji način čišćenja.
Uglavnom se koristi slab ratvor hlorovodonične kiseline i vode, a sama kovanica se čisti mekom mesinganom četkicom, posebno napravljenom za tu namenu.
Izuzetno budite obazrivi kod upotreb eove kiseline, veoma lako može doći do oštećenja kovanice, tako da prvo uradite probu sa nekom kovanicom koja Vam nije potrebna ili bitna.
Ukoliko ste pre ove metode iglom ili skalpelom čistili kovanicu, postoji izuzetno velika šansa da ćete oštetiti!!!
Naravno, obavezno operite kovanicu pod malzom tople tekuđe vode i osušite.
Za dobijanje visokog sjaja koristite filcanu krpicu i neuralnu kremu ili ulje, trljate do skoro potpunog nestanka kreme ili ulja.

Naravno, ovo su samo osnove čišćenja, dalje profesionalno čišćenje kovanica se inače radi sa dve metode, Belgijskim peskom u vibrirajućoj posudi ili elektrolizom.

АНГОРА




Битка код Ангоре (данашња Анкара) одиграла се 28. јула 1402. године између Османлијских Турака под командом турског султана Бајазита I и Монгола под командом Тамерлана.
Битка је била страшна, а крајњи резултат је за Турке био катастрофалан јер им је војска разбијена, а сам султан Бајазит заробљен од Монгола.Исход битке имао је за последицу губитак већине освојених територија у Малој Азији и стагнацију турске експанзији за дужи временски период.

На страни Турака се борила и српска војска под заповедништвом Стефана Лазаревића, који након пораза постаје угарски вазал.
Улога оклопника које је водио кнез Стефан била је посебно наглашена и чини се да је кнез био међу најбољим борцима тога дана. „А изабрана персијска војска оделила се и удари на увек спомињанога (деспота Стефана); јер, како је још пре било одређено, удари на њега; и они, ускликнувши гласовима, ударише и одмах  побеђени бише и погинуше од оштрица мача и копаља српске војске“ (Константин Филозоф).

Чак и турски летописци наглашавају да је након расула у турској војсци, кнез Стефан био једини који се и даље борио и то толико добро да га је чак и Тимур Ленка приметио: „Само један син Лазарев држао је са својом војском стално против непријатеља и борио се храбро.

Кад је то видео Демир (Тамерлан),рекао је: Гле, како су љути и помамни они дервиши! А неко му је од саветника његових рекао: Нису оно дервиши, него Хришћани. Тада и Лазарев син опази да сам себе узалуд мори, борећи се тако страсно. Јер су већ и сами Турци сви навалили у бежање“.

Осим тога, покушао је кнез Стефан да спаси Бајазита који је у општем расулу остао опкољен. С том намером три пута се пробијао кроз обруч до султана и наговарао га да се повуче, међутим Бајазит је све то одбијао. „А видећи где су многе десетине хиљада опколиле цара (Бајазита), неисказана множина, и (Стефан) хотећи га као ослободити, три пута улажаше у борбу, сасецајући и побеђујући. А када виде да се смањује број његове војске, врати се. Јер шта је могао и учинити у толиким тисућама и десетинама тисућа без божје воље! А (о) величини његове тадање борбе сви су причали и доста је чувена“ (Константин Филозоф).


Иако није успео да спаси Бајазита успео је кнез Стефан да из обруча извуче султановог сина Сулејмана (летописци га називају Мусулман) и да га изведе и окршаја. О томе са доста детаља прича грчки писац Дука и његова прича је веома слична оној од Константина Филозофа. По њему (Дуки) кнез Стефан је са својих пет хиљада оклопника успео да ослободи Бајазита од Монгола, међутим овај је упорно одбијао да изађе из обруча радије желећи да погине него да побегне са бојног поља.
„Видећи Стефан шта ће бити домало, узме своје и Бајазитова сина Мусулмана и удари наново на противника, који су се опет били густо склопили око њега, с муком се великом пробијајући кроз њих, погубивши већи део својих и поубијавши сам собом многе непријатеље“ (Дука).

Стефан се повукао сам према западу штитећи од монголских одреда Сулејманово повлачење. Дуж овог пута у близини Анкаре и дан данас постоји топоним Срп гази (српски победник) који сведочи о храбрости и јунаштву српске војске.

У питању је био луди Бајазитов понос који није дозволио да за своје спашење захвали једном хришћанину, а осим тога изгледа да се он и прерачунао. Био је окружен са својих 10.000 јаничара и могуће да је мислио да ће то бити довољно да се одбрани од лошије опремљених Монгола. У време када га је кнез Стефан преклињао да се извуче из обруча док је још време, Бајазит је већ све знао о издаји Турака Селџука у које се он тако поуздао, и тако огорчен није желео да било шта предузме за своје спасење. Ипак, када је дошло време ноћи одлучио је он да покуша пробој, али тада је све већ било касно. Морао је у заробљеништво код Тимур Ленке.


Станислав Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву, 1878, приказује држање Бајазита као таоца од стране Тимура.

Сам ток Бајазитовог заробљеништва не би био интересантан за нас да се у даљњи ток приче није умешала једна личност која у досадашњој прегледу није много помињана иако је њена улога била несумњива. Ради се Оливери, сестри кнеза Стефана, омиљеној жени султана Бајазита. .

По Константину из Островице, Бајазит је довео Оливеру у Ангору и она је била присутна овој бици. На крају заробљена је и она и Бајазит. Тимур Ленка, желећи да се наруга Бајазиту, нареди да овога доведу (Бајазита) и да га наместе да седи њему насупрот (Тимур Ленки). Након тога дошла је и Оливера која је морала да служи Тимур Ленку са вином, док је Бајазит све то посматрао. „Тада доведоше пред кана цара Бајазита и нареди му кан да седи далеко према њему; нареди исто тако да се доведе и Деспина, његова жена, којој кан нареди да стоји пред њим и да му вино служи. А то је зато учинио да би се цар Бајазит једио и да више не води са собом жену у рат. Није му мислио никакво зло учинити, него је хтео да га пошаље у његову земљу са свим његовим људима“. Ту је Тамерлан потценио Бајазита за кога је то што је Оливера служила била страшна увреда коју он није могао да поднесе и стога попије отров из прстена који је носио са собом. Од тога и умире у марту 1403. након осам месеци проведених у заробљеништву.

Након што је завршио са ратним походом, вратио се Тамерлан кући и ту га је сачекало посланство које је послао кнез Стефан ради неких преговора и склапања уговора. Осим тога посланство је у име кнеза од Тимура затражило и Оливеру, што овај није одбио тако да је она ускоро стигла у Србију.

„И ове речи рече ка поклисару званом Аидину, кога увек спомињани (Стефан) ка овоме (Тамерлану) посла због неких уговора (као) и да иште сестру његову (Оливеру), коју као заробљеницу са свима Бајазитовима узеше и њу са многом мудрошћу отуда (из ропства) изведе“. ( Константин Филозоф )

Оливера је још дуги низ година надживела свога мужа Бајазита, али и брата Стефана који ју је избавио из монголског ропства. Истина, касније није играла скоро више никакву улогу у политичком животу Србије.

Mapcoвaц

Evo malo da se uključim u zanimljive teme na ovom jako lepom forumu ...
Prvo moram napomenuti, da nisam nešto tražio puno po Srbiji, na žalost malo vremena provodim ovde, živim i radim u Rusiji, a i zbog posla istraživanja sam uglavnom radio po Evropi, Južnoj Americi, Aziji a najviše po Rusiji.
U principu, kad se sve uopšteno pogleda, to što sam video u Srbiji, skoro se uopšte ne razlikuje ot svih drugih svetskih lokacija.
Svugde u svetu postoje predanja, mitovi, legende, pa i konkretne činjenice i zapisi o blagu, prvsenstevo zlatu i srebru, prenose se generacijama sa koleno na koleno i naravno kao i u svakom usmenom predanju, svaka generacija nešto zaboravi, nešto svoje doda, tako da na kraju vrlo je teško razlikovati činjenice od mita.
Papirološki potkrepljeni dokazi su izuzetno retki, pa na žalost moramo se uglavnom voditi drugim dokazima i pričama, ali nije lepota istraživanja samo u tome da se nešto nađe ...
Naravno uz svaku priču o tajnoj i misterioznoj lokaciji, odmah se pojavljaju i gomila eksperta, koji sve znaju, imaju mape, samo nisu imali vremena ili
želje da traže ...
Neki imaju tajne mape koje Vam vrlo povoljno mogu prodati, pokazati za relativno male pare gde se šta nalazi ...
Intresantno, verovatno su oni i jako dobri ljudi, pa im ne treba zlato, i odlučili su da drugima pomognu!
Što se kaže, za jedno zakopano blago, ima najmanje 100 mapa sa 100 različitih lokacija.
U poslednjih 30 godina, jedan od maltene obaveznih nastavka o svakoj tajnoj lokaciji je i zaštita iste, skrivene zamke i slično ...
Realno gledano, jako mali procenat ljudi je zaista proveo mnogo vremena na terenu, istraživao, posmatrao lokacije, zapažao, učio direkto sa samih lokacija, takođe uložio prilično novca u ne baš jeftin ali mora se priznati jako lep hobi.
Malo hobija nam daje mogućnost da vreme provedemo u prirodi, uživamo u njenjoj lepoti, doživljavamo misteriju i adrenalinske nalete u organizmu ...
Sveznalice iz fotelje uglavnom su vrlo ubeđeni u svoje kvalitete i nije im jasno zašto se javlja tolika filozofija oko takvih prostih stvari, pa Bože moj, uzmemo neki detektor i par flaša piva, odemo na neku planinu i gle čuda, zlato na sve strane, samo ga stavimo u torbu i pravac zlatara, uraaaaa ...
Ali da se vratim na temu ...
Vrlo ozbiljna istraživanja su pokazala da najlakši način zaštite blaga je samo njegovo sakrivanje na zabitim, ne pristupačnim i  teškim lokacijama, gde je teško opredeliti moguću lokaciju blaga, teško prodreti do njega ...
Uz to, kad uzmemo tektonske i meterološke faktore, koji definitivno nama u 21 veku ne idu na ruku, iz godine u godinu je sve teže pronaći nešto.
Ukoliko i uspemo da nađemo tačnu lokaciju, ostaje da se malo ili mnogo zamislimo o zamkama koje su tamo, toliko puta su svi o tome pričali, doduše ništa konretno, pa to je velika tajna i nepoznanica kako govore pojedinci ...
Probaću da nešto elementarno objasnim o tome, što se inače uči na nekim svetskim institutima, koji imaju vezu sa arheologijom.
Realno gledano i u praksi provereno, ako izbacimo varijante koje smo videli u Indijana Džons serijalu filmova, postoje nekoliko vrsta zamki koje mogu biti opasne, naravno treba uzeti i u obzir vremenski faktor od nekoliko desetina, stotina godina i zamor materijala na zamkama, koje su u 95% slučajema same od sebe pod uticajem vremena onesposobljene.
Omiljeni tip zamki, kod većine naroda su bile proste, duboke jame u koje se lako upadalo nepažnjom kod hodanja.
Na nekoliko lokacija se nalazio neki tip nategnutog mehanizma sa raznim zašiljenim komadima drveta, metala ili neki put i bodeža ... ( uglavnom ne rade, davno su materijali istrulili )
Komplikovane i složne zamke su zvanično na samo tri lokacije u svetu nađene i mora se znati činjenica da je mnogo godina utrošeno na njihovo pravljenje kao i finansijska sredstva, koja nam govore da su samo vrlo moćni vladari sa mnogo vremena imali mogućnost za tako nešto.
Naravno, pametan čovek, koji imalo logički pristupa problemu, biće uvek oprezan i nije mu neki problem ispitati teren pre samog njegovog nastupa.
Ono čega se moramo čuvati kod nađenog blaga ( izraz blago ne upotrebljavam samo za zlato, srebro i slično, a za sve arheološki vredne nalaze koji imaju istorijsku i nacionalnu vrednost, pa shodno tome apelujem na sve tragače, možda to Vama izgleda nevažno i smešno, ali odnesite u prvi muzej to što nađete, bitno je zadržati istorijski nalaz i poreklo o narodu koji je tu nekada živeo, i naša deca, unuci i njihova deca, treba d aimaju neku prestavu o istoriji ... ), jesu u stvari bakterije, spore i neki put otrovi ili neki tip virusne, uglavnom mutirane stare bolesti.
Samo zlato, pa i delimično srebro, nije podložno lakom primanju dodatih hemijskih elemenata i jedinjenja, ali fin oblik prašine koji se vremenom taloži na njemu, stvara tvrdokorni sloj, koji je u stvari za nas opasan!
Prilikom ulaska u zatvorene prostorije, ukoliko nemate adekvatnu opremu za zaštitu            ( mada ona nije uopšte tako skupa i dostupna je maltene svugde ),  obavezno sa sobom nosite šibice, paljenjem palidrvca i bacanjem njega u prostoriju dobićete dve vrlo bitne stvari, prvo će se pokazati razlika u boji plamena, ukoliko u prostoriji se nalaze štetni elementi, plamen često biva zelen ili ljubičast, što je prvi pokazatelj opasnosti, a uz to, sam trenutak paljena šibice u takvim prostorijama, poprilično sagoreva neke štetne gasove ( bacite 10-ak šibica uvek ).
Ako kod sebe nemate detektor za gasove ili štetne materijale, obaveno nosite sa sobom rastvor hipermangana i alkohola ( alkohol je jako bitan, jer brzo isparava i samim tim povlači sa sobom opasne bakterije i spore ), kao i običan izbeljivač, koji pomešajte sa alkoholom i vodom i nabrizgajte u prostoriju ( napominjem, to ide posle bacanja šibica, nemnojte obrnuti postupak i izazvati moguću eksploziju gasa i alkohola ).
Podrazumeva se, da ste u lokalnoj apoteci kupili medicinske latex rukavice i da ste ih stavili na ruke, takođe bi trebalo da zaštitite nos i usta ( kupite nekoliko komada molerskih maski za nos i usta, stavite ih duplo na lice, a između njih stavite aktivni ugalj u gazu, aktivni ugalj imate kupiti u svakoj prodavnici za akvaristiku ), kao i naočare za oči ( ako nemate mogućnost za zaštitne namenske, kupite najobičnije naočare za plivanje, one super dihtuju i ne magle se lako ).
Gledajte da niste baš u modernim tankim patikama, već da na nogama imate bolju obuću, po mogućnosti gumene čizme u koje ste ubacili pantalone.
Nemojte štedeti na baterijskim lampama, nisu toliko skupe a mogu izuzetno pomoći, obavezno osvetlite dobro i pogledajte prostoriju, prvenstveno obratite pažnju na pod i plafon ( da nema nekih rupa, useka ..., kao i d ali postoji opasnost od obrušavanja plafona i pada nekog materijala na Vas ).
Bilo bi poželjno, tačnije obavezno, da se posle postupka osnovnog čišćenja, sačeka 24 sata pre ulaska u prostoriju ...
Posle tog roka, treba ponoviti postupak sa prskanjem hipermangana i alkohola, sačekati još 90 minuta i tek onda ući ...
Sve što iznesete iz prostorije, obavezno na otvorenom dezinfikujte.
Vidim da neki su predložili varijante čiščenja sa sodom bikarbonom, hipemanganom, naftom ...
Sve je to lepo, ali nije bezdedno.
Na primer, ako ste našli zlato, obavezno ga izdvojte od toga u čemu je bilo, poprskajte etanol alkoholom ( 70% ), posle 15 minuta ponovite postupak,  a onda na polu vlažno zlato od alkohola bacite šibicu, kako bi alkohol izgoreo i totalno uništio sve štetno što se na zlatu nalazi ( samo toplota je 100% siguran metod ubijanja bakterija, virusa, spora ... )
I posle tog postupka se preporučuje potapanje nađenog zlata u rastvor alkohol ai hipermangana u trajanju od 24 sata, kao i postupak elektrolize, pre konačnog uzimanja zlata u ruke.
Bitno je i da odeća koju ste nosili sa sobom bude obezbeđenja ( ako ste već našli zlato, nemojte da ste cicije, spalite sve što ste nosili na sebi ), obratite pažnju da nikako ne dodirnete golu kožu sa rukavicama, uglavnom je potrebno da Vam neko pomogne kod skidanja, početničke greške su da po izlasku iz prostorije, brzo skinemo odeću, ne vodeći računa o kontaminaciji sebe.
Sve u čemu se zlato nalazilo, potrebno je spaliti, ukopati i po mogućnosti posuti hipermanganom i krečom.
Što se tiče duhovnih zamki i natprirodnih pojava, to ću ostaviti Vama samim, to je lična stvar svakog pojedinca, svko ima pravo da veruje ili ne i u to ne treba zalaziti.
Nisam pretarano zalazio u detalje, jer je ovo vrlo široka i ozbiljna oblast, ako Vas nešto dodatno zanima, pitajte, odgovoriću Vam!

Kupujem metal Detektor XP Gmaxx 2 polovan.
Ponude mogu ovde ili na pp.

Ako je neko vec bio ovde i nesto zna o ovome hteo bih da usaglasim pricu.Mesto je jako interesantno.

Priloženih Datoteka

Izvedena sličica(e)
   

Moze li mi neko reci nesto detaljnije u vezi ovog nalaza?