13-08-2013, 09:05 PM
Na ovu temu, vec smo pisali, kada je bilo govora o Srbima katolicima i muslimanima.
Hriscanstvo se cepalo u XIv. i to po sredini etnicki Srpskog plemenskog prostora. Dve velike Hriscanske crkve su se borile za prevlast i uticaj, usred najkrvavijih borbi raznih Balkansko-Srpskih drzavica za teritorije i vlast (Raska, Zeta, Duklja, Bugarska, Bosna .....).
Kao pobednik iz tog tkz. VELIKOG METEZA (pobio sve koje je trebao) izlazi Stefan Nemanja, stvarajuci najzad neku ozbiljniju drzavu Rasku u XIIv. i postaje Veliki Zupan.
Nemanja je, kao sto su uostalom i ostali Nemanjici, stalno surovao, cas sa Papom cas sa Vizntijom. Ta saradnja sa svima je pratila Srbiju do zadnjeg Despota Stefana Lazarevica koji je dodao i saradnju sa Turcima.
Od Nemanje i sina mu Save, Srbija je kao Pravoslavna drzava. I ostali Nemanjici su pravoslavni, zidaju manastire, daju im posede ali svo vreme se zene i udaju sa katolicima i odrzavaju bliske odnose sa Papom, zakljucno sa Dusanom Silnim.
Cesto su bili do korak (recimo i Dusan Silni) da predju na katolicanstvo.
Jedino je Bosna imala pravu Slovensku Pravoslavnu crkvu (Crkva Bosanska), dok je nisu unistili
Znaci, svo to vreme nije bio bas veliki problem otici na ovu ili onu stranu (crkvu).
Tako su mnoga Srpska plemena ostala u Katolickim zemljama i vremenom postali neki drugi narodi.
Posle toga su dosli Turci, ostali dugo (od pol XV - pol.XIX) a deo Srba primo Islam.
Kada su Turci najzad oterani, tada po meni, Srbi postaju Pravoslavni fundametalisti. Valjda su se tada, narod i Crkva, najzad, osetili slobodni i jaki a pobedili "za Krst casni i slobodu zlatnu".
Tada je pocelo masovno vracanje Turaka a delimicno Islamizovanih Srba i potpun otklon od Islama.
Sticaj drzavotvornih i verskih prilika pocetkom XIXv., doveo je do toga da se racunaju u Srbe prvo svi a od XXv.samo pravoslavni.
U resavanju ovog pitanja na ovaj (iskljucivi) nacin, veliki uticaj su imale Velike sile - praveci istorijske kulise, Srpske vodje i nezaobilazna Pravoslavna crkava (kasnije SPC).
O ovim Srbima u Istambulu i Turskoj se moze razmisljati na dva nacina,
Prvi je, da bi bilo lepo da mogu dobiti Srpsko drzavljanstvo. To bi vazilo, kada bi mi bili velika drzava i sila i kada ne bi smetao tako veliki broj (lojalnih) muslimana.
Drugi je da bi mi, posto smo mala i slaba drzava, postali vecinski muslimanska drzava, a sa skorasnjim ratnim iskustvom, sa slicnom bracom.
Hriscanstvo se cepalo u XIv. i to po sredini etnicki Srpskog plemenskog prostora. Dve velike Hriscanske crkve su se borile za prevlast i uticaj, usred najkrvavijih borbi raznih Balkansko-Srpskih drzavica za teritorije i vlast (Raska, Zeta, Duklja, Bugarska, Bosna .....).
Kao pobednik iz tog tkz. VELIKOG METEZA (pobio sve koje je trebao) izlazi Stefan Nemanja, stvarajuci najzad neku ozbiljniju drzavu Rasku u XIIv. i postaje Veliki Zupan.
Nemanja je, kao sto su uostalom i ostali Nemanjici, stalno surovao, cas sa Papom cas sa Vizntijom. Ta saradnja sa svima je pratila Srbiju do zadnjeg Despota Stefana Lazarevica koji je dodao i saradnju sa Turcima.
Od Nemanje i sina mu Save, Srbija je kao Pravoslavna drzava. I ostali Nemanjici su pravoslavni, zidaju manastire, daju im posede ali svo vreme se zene i udaju sa katolicima i odrzavaju bliske odnose sa Papom, zakljucno sa Dusanom Silnim.
Cesto su bili do korak (recimo i Dusan Silni) da predju na katolicanstvo.
Jedino je Bosna imala pravu Slovensku Pravoslavnu crkvu (Crkva Bosanska), dok je nisu unistili
Znaci, svo to vreme nije bio bas veliki problem otici na ovu ili onu stranu (crkvu).
Tako su mnoga Srpska plemena ostala u Katolickim zemljama i vremenom postali neki drugi narodi.
Posle toga su dosli Turci, ostali dugo (od pol XV - pol.XIX) a deo Srba primo Islam.
Kada su Turci najzad oterani, tada po meni, Srbi postaju Pravoslavni fundametalisti. Valjda su se tada, narod i Crkva, najzad, osetili slobodni i jaki a pobedili "za Krst casni i slobodu zlatnu".
Tada je pocelo masovno vracanje Turaka a delimicno Islamizovanih Srba i potpun otklon od Islama.
Sticaj drzavotvornih i verskih prilika pocetkom XIXv., doveo je do toga da se racunaju u Srbe prvo svi a od XXv.samo pravoslavni.
U resavanju ovog pitanja na ovaj (iskljucivi) nacin, veliki uticaj su imale Velike sile - praveci istorijske kulise, Srpske vodje i nezaobilazna Pravoslavna crkava (kasnije SPC).
O ovim Srbima u Istambulu i Turskoj se moze razmisljati na dva nacina,
Prvi je, da bi bilo lepo da mogu dobiti Srpsko drzavljanstvo. To bi vazilo, kada bi mi bili velika drzava i sila i kada ne bi smetao tako veliki broj (lojalnih) muslimana.
Drugi je da bi mi, posto smo mala i slaba drzava, postali vecinski muslimanska drzava, a sa skorasnjim ratnim iskustvom, sa slicnom bracom.