09-03-2013, 05:31 PM
Горење злата. У ''златарским'' предањима чест је мотив ''горења злата''. Од казивача почесто се може чути: ''Ја сам једну ноћ ишао кад је горело злато...'' Верује се да злато ''гори'' само одређеним данима, пре, око и после Ђурђевдана. По веровању, око Ђурђевдана, чим прва киша падне, може да се види где има злата, јер се показује ''тај пламен''. По причи, један ''златар'' је дошао код другог (казивача) и рекао му да ''у Изворско гори злато''. Понели су апарат и одмах кренули на то место. Кад су дошли у поље, а ''оно гори као да је запаљено трње''. Ово се дешавало негде почетком априла и још је било по мало снега. Златари су, затим, пошли према пламену, али на месту где су из даљине видели да гори пламен, није било ничега. И са тог места опет су приметили пламен, али испред њих. Ишли су, ишли, али опет нису ништа пронашли. А кад су се окренули, видели су да је опет иза њих пламен! По казивању, на том месту се налазе запис (миро дрво), крст и кладенац. За кладенац се везују разне приче, још ''из време Турци'', па су ''златари'' помислили да можда ту има нечега. Пробали су ''ласер'', ''вуче тамо где гори, а апарат не показује ништа''; наиме, ''ласер те може одведе на правац, а апарат региструје тачно место где је''. Казивач је завршио причу речима: ''И тако смо то видели, али ништа нисмо нашли''. После тога је тај други ''златар'' умро, наводно је настрадао због тога што је, ипак, успео да пронађе то злато! А, као што је поменуто, по веровањима већине ''златара'' за свако злато је везано и одређено проклетство.