16-02-2013, 09:00 PM
Подручје града Крагујевца и његове околине било је насељено још у праисторијско доба, о чему говоре многобројни предмети и археолошки споменици пронађени на тлу Шумадије.
Најстарији археолошки подаци говоре да је у Шумадији живео човек још у старијем каменом добу - палеолиту (Градац, Рисовача). Пећине су биле места која су пружала идеалне услове за живот, а уређиване су у привремена станишта палеолитских људи. Тако су повољност географског положаја и природни услови Крагујевца и његове околине створили погодности за људски живот од најстаријих времена. Ту констатацију потврђују археолошки налази и локалитети. Основна карактеристика живота људи на овим просторима била је борба за опстанак и преживљавање. Била је то сакупљачко - ловачка привреда.
Култура првих земљорадника и сточара развија се у Шумадији у време млађег каменог доба - неолита. Бројни археолошки налази сведоче о животу и боравку људи (Дивостин, Гривац, Бање) на овом простору. То неолитско становништво становало је на тлу Шумадије у полуукопаним колибама, које су у основи имале елипсу, са шаторском конструкцијом од дрвета. Насеља су се формирала без неког реда, спонтано, на местима где су били добри услови за живљење. Археолошки материјал из овог периода, пронађен на тлу Шумадије, доста је бројан.
Током млађе фазе неолита започиње у Шумадији изградња надземних кућа за становање. Интересантно је да је терен на коме настају те куће за становање претходно нивелисан и посут ломљеним каменом.
Крајем неолита, све области у Шумадији веома су добро насељене. Поред старих насеобина, јављају се нове (Бадњевац, Мало Крчмаре, Црни Као, Адровац, Блазнава, Липовац, Кнежевац итд.). Оруђа и оружје које користи неолитски човек на овим просторима махом су од глачаног камена, а керамичко посуђе изузетно је богато облицима.
У време бакарног и бронзаног доба, на подручју Шумадије пронађен је материјал који указује на живот и делатност људи (Ђурђево, Комарице, Крагујевац, Корићани, Поповић), као и једно насеље градинског типа, са збијеним кућама.
Прве историјске групе становника: Трибали, Дарданци и Мези појављују се током бронзаног доба на овом тлу. У наредним вековима, заједно са Илирима, даваће ове популације оригиналан печат култури Балканског полуострва.
Етничка и културна стабилизација старобалканских племена биће завршена на овим просторима у гвозденом добу (1200 - 800. год. пре н.е.)
Најстарији археолошки подаци говоре да је у Шумадији живео човек још у старијем каменом добу - палеолиту (Градац, Рисовача). Пећине су биле места која су пружала идеалне услове за живот, а уређиване су у привремена станишта палеолитских људи. Тако су повољност географског положаја и природни услови Крагујевца и његове околине створили погодности за људски живот од најстаријих времена. Ту констатацију потврђују археолошки налази и локалитети. Основна карактеристика живота људи на овим просторима била је борба за опстанак и преживљавање. Била је то сакупљачко - ловачка привреда.
Култура првих земљорадника и сточара развија се у Шумадији у време млађег каменог доба - неолита. Бројни археолошки налази сведоче о животу и боравку људи (Дивостин, Гривац, Бање) на овом простору. То неолитско становништво становало је на тлу Шумадије у полуукопаним колибама, које су у основи имале елипсу, са шаторском конструкцијом од дрвета. Насеља су се формирала без неког реда, спонтано, на местима где су били добри услови за живљење. Археолошки материјал из овог периода, пронађен на тлу Шумадије, доста је бројан.
Током млађе фазе неолита започиње у Шумадији изградња надземних кућа за становање. Интересантно је да је терен на коме настају те куће за становање претходно нивелисан и посут ломљеним каменом.
Крајем неолита, све области у Шумадији веома су добро насељене. Поред старих насеобина, јављају се нове (Бадњевац, Мало Крчмаре, Црни Као, Адровац, Блазнава, Липовац, Кнежевац итд.). Оруђа и оружје које користи неолитски човек на овим просторима махом су од глачаног камена, а керамичко посуђе изузетно је богато облицима.
У време бакарног и бронзаног доба, на подручју Шумадије пронађен је материјал који указује на живот и делатност људи (Ђурђево, Комарице, Крагујевац, Корићани, Поповић), као и једно насеље градинског типа, са збијеним кућама.
Прве историјске групе становника: Трибали, Дарданци и Мези појављују се током бронзаног доба на овом тлу. У наредним вековима, заједно са Илирима, даваће ове популације оригиналан печат култури Балканског полуострва.
Етничка и културна стабилизација старобалканских племена биће завршена на овим просторима у гвозденом добу (1200 - 800. год. пре н.е.)