Manastir

[Negovan]

''Царски манастири се још у 14. веку називају још и лаврама што је раније био општи назив за све манастире у Сирији и Палестини. У средњовековној Србији се ова врста манастира помиње за краља Стевана Првовенчаног. То су били манастири Студеница, Ђурђеви Стубови у Расу, Хиландар, Милешева, Сопоћани, Дечани и други. Ови су манастири биле задужбине српских владалаца. Већина тих манастира имала је у своме власништву по неколико заселака, села па и целих области, каткада је то износило и по неколико стотина те је Душановим Закоником нормиран тај однос да се по манастирима може држати само до 50 калуђера. Углед ових манастира се повећавао и тиме што су у њима били калуђери и многи владаоци и њихови синови и властела који су живели примерним животом.''

Moglo je sve ovo i jednostavnijim rečnikom objasniti.
Vlastela je svoje manastire gradila kao lična skloništa nakon poraza u ratovima gde bi se zamonašili i opet aktivno vodili politiku.
Sa namerom da u svojoj zadužbini i budu sahranjeni,što ruku na crce i ima retkih primera.