30-01-2014, 11:31 AM
dekisa!
Овај дистанциони локатор пуног назива Crypton OMBD-2, креирао је инжињер електронике Андреас Кристи из Атине. Ради на принципу даљинског детектовања продуката хемијских реакција одређених метала са околним земљиштем као што су продукти оксидације итд...
Наравно, и злато и сребро, имају своје продукте оксидације зато што предмети од ових метала (новац, накит) никада нису праваљенио од 100% чистог злата или сребра зато што би тада били веома крти (+ финансијски нерентабилни за производњу), и као такви неподобни за дужу експлоатацију.
Уобичајено је да се злато и сребро (у одређеним процентима), мешају са другим металима како би се добило на њиховим бољим механичким својствима (чврстини), а и на количини. Количина злата или сребра у тако помешаним металима изражава се бројем карата (делова) у односу на помешани метал.
Е, управо тај метал са којим се меша злато или сребро оксидује када се предмети од оваквог злата или сребра нађу дуго година закопани у земљи, и, управо те продукте оксидације региструје овај дистанциони локатор.
Наравно, није све тако идеално у пракси као у теорији, али, без обзира ко шта мисли о овим и оваквим справама, ЈА ЛИЧНО бих више волео да имам овакав локатор у свом асортиману истраживачке опреме - него да га немам.
У сваком случају, најпаметније би га било користити у комбинацији са неким бољим метал-детектором, али, без метал-детектора не би требало никако ослањати се само на ову справу.
Све је то лепо, само... надам се да знаш да Crypton OMBD-2 у Атини кошта равно 5000 евра.
ПАПРЕНО!!!
За сада толико.
Поздрав1
Sneshko
Овај дистанциони локатор пуног назива Crypton OMBD-2, креирао је инжињер електронике Андреас Кристи из Атине. Ради на принципу даљинског детектовања продуката хемијских реакција одређених метала са околним земљиштем као што су продукти оксидације итд...
Наравно, и злато и сребро, имају своје продукте оксидације зато што предмети од ових метала (новац, накит) никада нису праваљенио од 100% чистог злата или сребра зато што би тада били веома крти (+ финансијски нерентабилни за производњу), и као такви неподобни за дужу експлоатацију.
Уобичајено је да се злато и сребро (у одређеним процентима), мешају са другим металима како би се добило на њиховим бољим механичким својствима (чврстини), а и на количини. Количина злата или сребра у тако помешаним металима изражава се бројем карата (делова) у односу на помешани метал.
Е, управо тај метал са којим се меша злато или сребро оксидује када се предмети од оваквог злата или сребра нађу дуго година закопани у земљи, и, управо те продукте оксидације региструје овај дистанциони локатор.
Наравно, није све тако идеално у пракси као у теорији, али, без обзира ко шта мисли о овим и оваквим справама, ЈА ЛИЧНО бих више волео да имам овакав локатор у свом асортиману истраживачке опреме - него да га немам.
У сваком случају, најпаметније би га било користити у комбинацији са неким бољим метал-детектором, али, без метал-детектора не би требало никако ослањати се само на ову справу.
Све је то лепо, само... надам се да знаш да Crypton OMBD-2 у Атини кошта равно 5000 евра.
ПАПРЕНО!!!
За сада толико.
Поздрав1
Sneshko