U bašti

[Wayman]

Imam neko parče zemlje, još od prababe sam nasledio. Nisam tamo bio 15 godina minimum.
Nagovori me žena da odemo da posadimo nešto, organska hrana za decu, jel te. Odemo, tamo neke baba-tetke to malo održavaju, uglavnom preko leta i proleća. Pitam jel ima nešto, one u glas - ma jok! . Ok, krenemo u baštu, babe dale da se malo preore, onako plitko. Pogledam, ma liči mi na teren. Pitam, opet babe- ma jok! . Ok, posadimo šta treba, odemo, nikad ne gazim bašte i žito.
Pobralo se sve što je imalo, pa odoh pre božićnih praznika da proverim stanje natenane. Pogledam, grnčarije koliko voliš, ali nije praistorija ni rim.
Izvadim 505-ticu, pa se setih da sam poneo samo dubinku od sondi. Gundjam, ali šta je tu je, da se radi mora. Pisnu aparat, olovo, ali nije antika.
Gvoždje, ekseri, ništa specijalno. Pisnu, kad ispade madjarac. Malo kasnije ispade i neki bakrenjak.  Izlete još malo olova, neko parće bronzane opreme.
Malo kasnije i mala para, nejasno na njoj šta je. Na kraju ispade i ninberški žeton  ;D Udarih u pozni srednji vek. I taman žena zove da se vraćam, javnu se nešto, iskopah kamen i ispod njega prsten. Sreća, sreća radost (svi znamo ko je zaludjen prstenima)  ;D
Ostaje da provedemo praznike lepo, pa da spremim sondu za sitnije, da se radi dok ne zabele krajevi.
Pouka priče - ne slušati baba-tetke, kopati, kopati  :