11-10-2013, 11:44 PM
Evo jedna priča, koja ima veze sa znacima, mitologijom i pričama o zakopanom blagu.
Dešavala se danas, tačnije je krenula od 3 noću kada sam morao ustati i krenuti.
Radi se o planini u južnom delu Srbije, nekoliko ljudi iz tog kraja znaju vrlo intresantnu priču, koja je potkrepljena sa mnoštvom znakova i čak od jednog dotičnog gospodina, pokojni otac je lično prisustvovao pre nekih 60 godina ulasku u pećinu, gde je 5 ljudi ušlo, a on ostao na ulazu, i posle nekih 30 minuta čuo neljudske krike i naravno brzinom munje nestao u nepoznatom pravcu.
Naravno ti koji su ušli nikada više nisu viđeni, a kaže da je i nekoliko ljudi posle toga takođe probalo da se dočepa blaga u pećini i isti slučaj se desio.
Pri svemu tome, priča je krenula takvim tokom, da ja i pored neke svoje profesionalno naučene ozbiljne face, nisam mogao da suzdržim i ne nasmejem kad sam čuo da je u pitanju blago Nemanjića.
Bezuspešno sam pokušao da im objasnim da verovatnoća tako nečemu je ravna nuli, ali poznanik je toliko bio uporan, a ja sam mu pri svemu tome dugovao neku uslugu i sasvim bio svestan da je ovo dobar način da se revanširam.
Čak sam na ovom sajtu, u nekim privatnim porukama sa jednim članom, od njega čuo izuzetno inteligentnu i pravilnu konstataciju, NE IDE SE U SUSRET NEPRIJATELJU.
Što se tiče znakova, ne mogu sporiti da ih ima, i to u priličnoj količini u okolini i kod same skrivene pećine ( puška, kornjača, glava vepra, oko, ... ).
Zanimljivo je što ljudi iz viđenih znakova i nekih starih priča odmah su 100% ubeđeni u potpun uspeh i sigurni šta se tu nalazi.
Sad otprilike zamislite kako to izgleda, kada sa sobom vučete full opremu, od suvog tbl-abh odela, boce sa kiseonikom, naravno i rezervne takođe ( malo li je šta se sve može desiti ), metal detektor, profesionalni LTK skener, dubinski skener, namenskih rašlji za daleka distanciranja i lociranja na dubinama gde detektori ne hvataju, eho sonar za pećine, detektor kvaliteta vazduha i detekcije otrovnih gasova, mnogo metara kanapa, alke, zakačaljke, teleskop štapa za ispitivanje poda, sonde, ir kameru, obične lampe, uv lampu, black light lapmu, opremu za kopanje, opremu za preživljavanje u ekstremnim uslovima, prvu pomoć, vodu, odbrambenu opremu ( u najmanju ruku sa očekivao Čak Norisa, Brus Vilisa i još nekoliko akcionih heroja ), dva mala akumulatora za dodatno napajanje, ...
Takođe mi je rečeno, da se pouzdano zna da pored mnogih zamki postoje i čuvari pećine, u ovom slučaju su ih nazvali DŽINIMA, nisam ni probao da pitam kako to znaju, bojeći se odgovora koji mogu dobiti.
Adekvatno obučen i natovaren ( kao onaj magarac u Dalmaciji koji ide uzbrdo natovaren kamenjem na sebi, a ne zna zašto ga teraju da ide, ušao sam u to čudo od pećine, i krenuo u istraživanje.
Eho sonarom sam odmah shvatio da se posle nekih 50 metara pećina razgranava na dva dela, jedan krak ima 700 a drugi 400 metara i u njemu postoji prolaz.
Na samom ulazu ima uklesana mrtvačka glava i neki znaci koji predstavljaju nešto tipa glava vepra i oko.
Posle provere kraka od 700 metara prešao sam na drugi krak koji posle nekih 350 metara se opet račva u dva kraka od po 70 metara ( sve je prirodno, nije ljudskom rukom ništa pravljeno i bušeno ), takođe sam sve to prošao ( sva sreća da se moglo hodati ),
Što se tiče zamki, sem povećih rupa na podu na nekoliko mesta, ništa drugo nije postojalo.
Jedina realna opasnost su bile te dublje rupe ( nisu bezdani i ponori, već imaju nekoliko metara dubine ), kao i sam na nekim mestima pojačan krečnjački sastav materijala pećine, koji ke krh i može se lako u nekim situacijama obrušiti ...
Nije bilo ljudskih kostiju, nije bilo nikakvih tragova moguće borbe ili sličnog.
Kvalitet vazduha u pećini je bio na sasvim zadovoljavajućem nivou, malo povećana koncentracija nekih gasova, ali usled nedostatka ventilacije.
Što se tiče čuvara pećina, tih famoznih DŽINA, nisam ih nešto primetio, ali verovatno ako postoje i videli su spodobu u žutom drečavom odelu kako gamilja po pećini i pri svemu tome diše kao DART VADER ( pod težinom opreme ), napravili su taktičko bežanje jer verovatno tako nešto ne viđaju svaki dan.
Sve sam detaljno ispitao, proverio, ...
Sad Vi sami zaključite koliko se pouzdano može verovati znacima i pričama.
Dešavala se danas, tačnije je krenula od 3 noću kada sam morao ustati i krenuti.
Radi se o planini u južnom delu Srbije, nekoliko ljudi iz tog kraja znaju vrlo intresantnu priču, koja je potkrepljena sa mnoštvom znakova i čak od jednog dotičnog gospodina, pokojni otac je lično prisustvovao pre nekih 60 godina ulasku u pećinu, gde je 5 ljudi ušlo, a on ostao na ulazu, i posle nekih 30 minuta čuo neljudske krike i naravno brzinom munje nestao u nepoznatom pravcu.
Naravno ti koji su ušli nikada više nisu viđeni, a kaže da je i nekoliko ljudi posle toga takođe probalo da se dočepa blaga u pećini i isti slučaj se desio.
Pri svemu tome, priča je krenula takvim tokom, da ja i pored neke svoje profesionalno naučene ozbiljne face, nisam mogao da suzdržim i ne nasmejem kad sam čuo da je u pitanju blago Nemanjića.
Bezuspešno sam pokušao da im objasnim da verovatnoća tako nečemu je ravna nuli, ali poznanik je toliko bio uporan, a ja sam mu pri svemu tome dugovao neku uslugu i sasvim bio svestan da je ovo dobar način da se revanširam.
Čak sam na ovom sajtu, u nekim privatnim porukama sa jednim članom, od njega čuo izuzetno inteligentnu i pravilnu konstataciju, NE IDE SE U SUSRET NEPRIJATELJU.
Što se tiče znakova, ne mogu sporiti da ih ima, i to u priličnoj količini u okolini i kod same skrivene pećine ( puška, kornjača, glava vepra, oko, ... ).
Zanimljivo je što ljudi iz viđenih znakova i nekih starih priča odmah su 100% ubeđeni u potpun uspeh i sigurni šta se tu nalazi.
Sad otprilike zamislite kako to izgleda, kada sa sobom vučete full opremu, od suvog tbl-abh odela, boce sa kiseonikom, naravno i rezervne takođe ( malo li je šta se sve može desiti ), metal detektor, profesionalni LTK skener, dubinski skener, namenskih rašlji za daleka distanciranja i lociranja na dubinama gde detektori ne hvataju, eho sonar za pećine, detektor kvaliteta vazduha i detekcije otrovnih gasova, mnogo metara kanapa, alke, zakačaljke, teleskop štapa za ispitivanje poda, sonde, ir kameru, obične lampe, uv lampu, black light lapmu, opremu za kopanje, opremu za preživljavanje u ekstremnim uslovima, prvu pomoć, vodu, odbrambenu opremu ( u najmanju ruku sa očekivao Čak Norisa, Brus Vilisa i još nekoliko akcionih heroja ), dva mala akumulatora za dodatno napajanje, ...
Takođe mi je rečeno, da se pouzdano zna da pored mnogih zamki postoje i čuvari pećine, u ovom slučaju su ih nazvali DŽINIMA, nisam ni probao da pitam kako to znaju, bojeći se odgovora koji mogu dobiti.
Adekvatno obučen i natovaren ( kao onaj magarac u Dalmaciji koji ide uzbrdo natovaren kamenjem na sebi, a ne zna zašto ga teraju da ide, ušao sam u to čudo od pećine, i krenuo u istraživanje.
Eho sonarom sam odmah shvatio da se posle nekih 50 metara pećina razgranava na dva dela, jedan krak ima 700 a drugi 400 metara i u njemu postoji prolaz.
Na samom ulazu ima uklesana mrtvačka glava i neki znaci koji predstavljaju nešto tipa glava vepra i oko.
Posle provere kraka od 700 metara prešao sam na drugi krak koji posle nekih 350 metara se opet račva u dva kraka od po 70 metara ( sve je prirodno, nije ljudskom rukom ništa pravljeno i bušeno ), takođe sam sve to prošao ( sva sreća da se moglo hodati ),
Što se tiče zamki, sem povećih rupa na podu na nekoliko mesta, ništa drugo nije postojalo.
Jedina realna opasnost su bile te dublje rupe ( nisu bezdani i ponori, već imaju nekoliko metara dubine ), kao i sam na nekim mestima pojačan krečnjački sastav materijala pećine, koji ke krh i može se lako u nekim situacijama obrušiti ...
Nije bilo ljudskih kostiju, nije bilo nikakvih tragova moguće borbe ili sličnog.
Kvalitet vazduha u pećini je bio na sasvim zadovoljavajućem nivou, malo povećana koncentracija nekih gasova, ali usled nedostatka ventilacije.
Što se tiče čuvara pećina, tih famoznih DŽINA, nisam ih nešto primetio, ali verovatno ako postoje i videli su spodobu u žutom drečavom odelu kako gamilja po pećini i pri svemu tome diše kao DART VADER ( pod težinom opreme ), napravili su taktičko bežanje jer verovatno tako nešto ne viđaju svaki dan.
Sve sam detaljno ispitao, proverio, ...
Sad Vi sami zaključite koliko se pouzdano može verovati znacima i pričama.