09-03-2013, 05:36 PM
Разоткривање у сновима. Исто тако, у предањима становништва сврљишког краја често се јавља и мотив разоткривања у сновима места где је закопано благо. Рецимо, по причи једног казивача, његов теча је сањао место звано ''Румењак''. Недалеко од тог места налазио се кладенац где су воденичари захватали воду. По течиној причи, у интерпретацији казивача: ''И идући од тај извор преко звано место 'Стражу' на сред пут сањам ја једног белог старца на ту стазицу, седи на троношку, подбочио се на руке и на лактови. Ја пролазим и не обраћам пажњу на њега. И обрну се, а старац ме упита: 'Видене, јеси л' то ти'? 'Ја сам, бре, дедо'. (А он мисли да је то неки његов деда Мита што је умро.) 'Е, па, Видене, кад си то ти, да идеш да зовнеш Давида, и ово што је овдекај остављено да узмете, то је ваше'. И суну се са прст испод троношку и каже: 'Ево, баш овде је, добро запамти'. И изгуби се деда и ја пројдо. И ја продужим даље и после се разбудим''. И преко зиме је човек, који је сањао овај сан, ишао са поменутим Давидом у лов: ''Идем ја, а он иде по мене. Ја долазим на ту стазицу, а снег до колена. А на том месту змија оволка (огромна) на снег. 'Давиде, кам си, оди горе. На снег змија! Погледај', каже. 'Стварно змија'. Змија оволка дебела, има двадесет килограм месо од њу. Големи црвени крст има на чело. Потеже Давид пушку, пуче пушка и изгуби се змија, нити има змија, нити је убило, нити какво''. По мишљењу казивача (који за себе тврди да је ''златар''), требало је да ухвате ту змију, или да добро запамте место, да не пуцају. На том истом месту се налазио ''степени камен''; на сред степеника је, по сећању ''златара''био неки знак, уклесан ко зна кад: кочије и кола, девојка која седи на камену, држи кудељу и преде. Када су, касније, поменути ''златари'' отишли са апаратом, нису могли да пронађу то место! Знак, тј. слику девојке-преље, ''златари'' су видели само пре пуцња, а након што су пуцали нису могли да виде тај знак, ''степеник је био ту, а знака нема''.