16-02-2013, 07:13 PM
Папирус
Направљен од јефтиног и приступачног материјала, од врсте трске раширене у мочварама делте Нила у Египту, којој су Грци дали име (лат. Cyperus papyrus); Египћани су још пре 5000 година користили папирус као материјал за сликање и писање
Срчика биљке је резана на танке траке, после сушења траке су слагане једна поред друге, влажене водом, а потом глачане да би се слепиле – сличан процес прављења папируса описао је римски писац Гај Плиније Старији у делу Природна историја
Папирус је био веома тражен материјал за писање и значајан извозни артикал старог Египта – извожен је у Феникију и Сирију (поч. 11. века пре н.е.), а касније и у Грчку и Рим
На папирусу се писало зашиљеном трском – каламусом; на крају каламуса је била четкица од влакана трске
Као средство за писање коришћен је туш, који се добијао од чађи растопљене у води, уз додатак лепка
Писало се усправно, одозго надоле у хоризонталним редовима, здесна налево
Папирусне траке су се чувале, због своје дужине, омотане око дрвеног штапића и тако се формирао свитак – свици су чувани у дрвеним или глиненим судовима, или у посебним кожним врећицама
Због свог биљног порекла папирус није био дугог века, страдао је од инсеката и влаге – од инсеката су га штитили употребом кедровог уља, али од влаге није било поуздане заштите
Најстарији папирусни свици пронађени су у 20. веку у глиненим ћуповима у Кумрану крај Мртвог мора – названи су Кумрански рукописи
Најдужи папирус јесте Папирус Хариса из 1200. године пре н.е. (Библиотека Британског музеја у Лондону), Тукидидова Историја Пелопонеског рата у 8 књига, имао је дужину 81 метар, Хомерова Илијада и Одисеја чак 150 метара
Папирологија – наука која се бави проучавањем споменика писаних на папирусу – групише папирусе у 3 групе: папируси нађени у Египту, у Херкулануму и Помпеји, и средњовековни папируси
Направљен од јефтиног и приступачног материјала, од врсте трске раширене у мочварама делте Нила у Египту, којој су Грци дали име (лат. Cyperus papyrus); Египћани су још пре 5000 година користили папирус као материјал за сликање и писање
Срчика биљке је резана на танке траке, после сушења траке су слагане једна поред друге, влажене водом, а потом глачане да би се слепиле – сличан процес прављења папируса описао је римски писац Гај Плиније Старији у делу Природна историја
Папирус је био веома тражен материјал за писање и значајан извозни артикал старог Египта – извожен је у Феникију и Сирију (поч. 11. века пре н.е.), а касније и у Грчку и Рим
На папирусу се писало зашиљеном трском – каламусом; на крају каламуса је била четкица од влакана трске
Као средство за писање коришћен је туш, који се добијао од чађи растопљене у води, уз додатак лепка
Писало се усправно, одозго надоле у хоризонталним редовима, здесна налево
Папирусне траке су се чувале, због своје дужине, омотане око дрвеног штапића и тако се формирао свитак – свици су чувани у дрвеним или глиненим судовима, или у посебним кожним врећицама
Због свог биљног порекла папирус није био дугог века, страдао је од инсеката и влаге – од инсеката су га штитили употребом кедровог уља, али од влаге није било поуздане заштите
Најстарији папирусни свици пронађени су у 20. веку у глиненим ћуповима у Кумрану крај Мртвог мора – названи су Кумрански рукописи
Најдужи папирус јесте Папирус Хариса из 1200. године пре н.е. (Библиотека Британског музеја у Лондону), Тукидидова Историја Пелопонеског рата у 8 књига, имао је дужину 81 метар, Хомерова Илијада и Одисеја чак 150 метара
Папирологија – наука која се бави проучавањем споменика писаних на папирусу – групише папирусе у 3 групе: папируси нађени у Египту, у Херкулануму и Помпеји, и средњовековни папируси