16-02-2013, 07:09 PM
Типови ћирилице
Устав - геометријски правилно, калиграфско писмо, са доследно спроведеним обликом за свако слово, у употреби од 12. до краја 14. века (од средине 14. века потискује га полуустав) – рашка писменост
Канцеларијско писмо – пословна варијанта уставног писма , карактерише га брзина, писмо повеља и уговора дубровачких писара, у употреби у 13. веку и у првој четвртини 14. веке, када га замењује калиграфска канцеларијска минускула
Калиграфска канцеларијска минускула – први тип канцеларијског устава, јавља се око 1330. године и користи се у току целог 14. века
Полуустав - карактеристична је разноликост варијанти за једно слово и више позајмица из грчког писма, јавља се од половине 14. до 15. века – ресавска писменост
Брзопис – популарно писмо са упрошћеним облицима полуустава, слова нису повезана, наставља традиције канцеларијске минускуле, формиран у 13. веку и у употреби до све до 18. века. Писари цара Душана користили брзопис за црквене повеље, убрзо потом се јавља и у црквеним књигама
Курзив – одликује се везаним писањем (повезана слова) и јавља се тек у 18. веку са појавом грађанске ћирилице (под руским утицајем)
Калиграфски полуустав – писмо литургијских књига, настало под утицајем руске калиграфије, у употреби између 15. и 17. века
Босанска ћирилица (босанчица) - тип ћирилице који се употребљавао у писаним споменицима Босне и Далмације, од 13. до 15. века, уставна ћирилица коришћена у књигама и дипломатичким списима
Ћирилични споменици (рукописни)
Савина књига (непотпун јевађелистар) - настало у североисточној Бугарској у 11. веку, име добила по попу Сави чије се име помиње у једном запису на маргини, чува се у Државној библиотеци у Москви
Супрасаљски зборник (зборник житија и црквених беседа за месец март) – писан у источној Бугарској у другој половини 11.века, пронађен у манастиру Супрасљу у Пољској и по њему добио име
Поред набројаних, постоје: Хиландарски листићи, Листићи Ундољског итд.
Устав - геометријски правилно, калиграфско писмо, са доследно спроведеним обликом за свако слово, у употреби од 12. до краја 14. века (од средине 14. века потискује га полуустав) – рашка писменост
Канцеларијско писмо – пословна варијанта уставног писма , карактерише га брзина, писмо повеља и уговора дубровачких писара, у употреби у 13. веку и у првој четвртини 14. веке, када га замењује калиграфска канцеларијска минускула
Калиграфска канцеларијска минускула – први тип канцеларијског устава, јавља се око 1330. године и користи се у току целог 14. века
Полуустав - карактеристична је разноликост варијанти за једно слово и више позајмица из грчког писма, јавља се од половине 14. до 15. века – ресавска писменост
Брзопис – популарно писмо са упрошћеним облицима полуустава, слова нису повезана, наставља традиције канцеларијске минускуле, формиран у 13. веку и у употреби до све до 18. века. Писари цара Душана користили брзопис за црквене повеље, убрзо потом се јавља и у црквеним књигама
Курзив – одликује се везаним писањем (повезана слова) и јавља се тек у 18. веку са појавом грађанске ћирилице (под руским утицајем)
Калиграфски полуустав – писмо литургијских књига, настало под утицајем руске калиграфије, у употреби између 15. и 17. века
Босанска ћирилица (босанчица) - тип ћирилице који се употребљавао у писаним споменицима Босне и Далмације, од 13. до 15. века, уставна ћирилица коришћена у књигама и дипломатичким списима
Ћирилични споменици (рукописни)
Савина књига (непотпун јевађелистар) - настало у североисточној Бугарској у 11. веку, име добила по попу Сави чије се име помиње у једном запису на маргини, чува се у Државној библиотеци у Москви
Супрасаљски зборник (зборник житија и црквених беседа за месец март) – писан у источној Бугарској у другој половини 11.века, пронађен у манастиру Супрасљу у Пољској и по њему добио име
Поред набројаних, постоје: Хиландарски листићи, Листићи Ундољског итд.