16-02-2013, 06:42 PM
Црква осуђује и предупређује
Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом:
„А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем, јер су криви." (Књ. Левитска 20,27)
Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо:
„И проведе синове своје кроз огањ и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гневећи га."(2 књ. Дневника,33,6)
Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом:
„А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао нити сам им заповедио, нити сам им говорио. Лажне виђења и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују. А народ овај којем они пророкују биће повољан по улицама Јерусалимским од глади и мача." (Књ. пр. Јеремије 14,14-16)
Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио. Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум:
„Тешко Граду крвничком... веште бајалице која продаје народе својим блудом и племена врачањем својим." (НаумЗ,4)
Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра:
„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђеном вером... А Бог сваке благодати... Он ће нас усавршити, утврдити, укрепити, утемељити." (1. Петр. 5,8-11)
Учење Дванаесторице апостола (Дидахи) скреће пажњу верних на однос према свему што има везе са магијом:
„Не буди врачар јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни егзорциста и немој то ни гледати ни слушати, јер се од свега тога рађа идолопоклонство." (Дидахи 3,4)
А на другом месту овај спис опомиње:
„Али није сваки који говори у духу пророк, него треба да има и врлине Господње." (Дидахи.11,8)
Свети Оци Православне Цркве су врло оштри према онима који имају било какве везе са магијом. Св. Јован Златоуст у беседи „О лажним пророцима" назива врачаре издајницима Христа:
„Формално су (=лажни пророци) хришћани и тобоже Христови ученици, а у ствари су издајници. Речима су побожни, а у суштини безбожни. Ови подли хришћани верују митовима и пророчиштима, астрологији и амајлијама. И како хришћани могу веровати у тако нешто? И са којом храброшћу себе називају хришћанима? И како смеју приступати св. тајнама?" (РG 59, 561).
За лица која се баве магијском делатношћу св. Василије Велики у свом 65. канону прописује одлучење од причешћа двадесет година.
Оне који својевољно одлазе код врачара и гатара св. Григорије Ниски у 3. канону одлучује доживотно од причешћа. За оне који су на неки начин били приморани, предвиђа девет година без причешћа.
Уколико се деси да се неки свештеник бави магијом, таквом следује рашчињење.
Жени која се бави магијом да би привукла неког мушкарца, следује такође, двадесет година одлучивања од св. Причешћа.
Шести Васељенски сабор у 61. канону оне који се баве прорицањем будућности осуђује на шест година без причешћа. Иста мера важи и за оне који се баве читањем судбине. А уколико не би престали с магијском праксом канон наређује одлучивање од Црквеног тела заувек.
Помесни сабор у Анкири у свом 24. канону одлучује на пет година без причешћа оне који би довели маге у своју кућу.
Помесни сабор у Лаодикији одлучује од Цркве, 36. канон, све оне који носе амајлије.
Дакле, независно од тога што неко ставља на себе знак крста и формално верује у Богочовека Христа, Црква га одлучује од свог тела, и истовремено штити и опомиње своје вернике.
Како се сачувати од утицаја магије
На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже?
Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто. „Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст, „али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (РС 49,265). Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је „већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4,4). Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.
Међутим, у језику Цркве „призивање имена Христовог" не значи само „призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: „Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже."
У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. б,п). Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће „сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16,20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.
Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. „Ставите на себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим"
(РС 79,429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом рас-кринкавамо замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св. Никодим Светогорац саветује:
„Да бисте се сачували од магије и магијског демонског утицаја, имајте сви, и велики и мали, и мушкарци и жене, часни крст окачен о вашем врату. Јер се демони боје изображења крста, толико да где год га виде беже од њега, како су то једном и сами исповедили. Св. Јован Востријски који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне: чега се највише боје? Одговорили су да се највише боје трију ствари: крста који хришћани носе о врату, Светог Крштења и Божанског Причешћа" (Христоитија, стр. 228).
Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо „Христа у срцима нашим" (Еф. з, 18).
За оне који хоће да се ослободе
Ово поглавље је намењено онима који су упали у мреже магије и постали жртве демонске обмане, а истовремено би желели да се свега тога ослободе.
Прво што треба напоменути јесте да је моћ демона велика и подмукла. Односно, демон никада неће почети са отвореним и тоталним уништењем човека. Он прво слаби вољу и мисао. Тако човек запада у безнађе. Резултат свега тога је да човек постаје немоћан. И то је крајњи циљ нечистих сила: комплетно уништење личности као иконе Божије. И стварно је тешко (мада не и немогуће), да се човек ослободи ове тираније.
Прва и основна претпоставка овог ослобођења јесте покајање. Покајање, као и света крштењска вода, истерује ђавола и усељава Христа.
Потом долазе молитва и пост. Ово је оружје и сам Господ препоручио: „Овај рад се изгони постом и молитвом" (Мк. 9,29). Постом се чисти тело и искорењују страсти. „Пост је лек који чисти страсти", каже патријарх Фотије. А св. Атанасије у свом делу „О девичанству" пише:
„Виде ли шта чини пост, и болести лечи и тело учвршћује, и демоне прогони, нечисте мисли избацује из ума и чини га светијим, и срце очишћује и организам чини здравијим. Свако ко страда од нечистих духова ако пожели и употреби овај лек, који се зове пост, нечисти дух неодложно од њега одлази." (В. Е. П. 33, стр. 62).
Заједно са постом неопходна је и молитва. Молитва је, по св. Исааку Сиријском, „ослонац болних, а у тренуцима искушења најбезбеднији покров."
Молитвом се човек уједињује са Богом, и уједињен са Богом остаје ван домашаја демонских сила.
У часовима било ког искушења хришћани су од вајкада помињали и призивали име свог Спаситеља, Богородице и Светитеља Божјих. Ово непобедиво оружје Црква препоручује и данас.
Егзорцизми Цркве
Егзорцизам (заклињање) је освештавајући чин Цркве која за свој циљ има ослобођење човека и твари од демонског поседовања и утицаја. Отуда Црква у себи садржи и заштитнички карактер. Св. Јустин Философ каже да се „све што је демонско побеђује и потчињава сили имена Исусова."
Егзорцизам је стара пракса Цркве, а има корене у Новом Завету и речима Христовим: „У име моје ђаволе ћете изгонити." (Мат. 10,8). Егзорцизми у Цркви имају два облика: у чиновима Светих Тајни, и посебно, тј. као посебан молитвени чин.
У првом облику их срећемо нпр. у чину св. тајне крштења. Свештеник приликом крштења чита три молитве које се називају егзорцизми или заклињања. Њима се у име Христово одбацује нечисти дух од особе која се крштава.
У другом облику срећемо молитве које се посебно односе на истеривање злих духова. налазе се у Великом требнику и намењене су „онима који страдају од демона и сваке друге болести."
Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.
........nastaviće se.........
Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом:
„А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем, јер су криви." (Књ. Левитска 20,27)
Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо:
„И проведе синове своје кроз огањ и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гневећи га."(2 књ. Дневника,33,6)
Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом:
„А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао нити сам им заповедио, нити сам им говорио. Лажне виђења и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују. А народ овај којем они пророкују биће повољан по улицама Јерусалимским од глади и мача." (Књ. пр. Јеремије 14,14-16)
Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио. Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум:
„Тешко Граду крвничком... веште бајалице која продаје народе својим блудом и племена врачањем својим." (НаумЗ,4)
Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра:
„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђеном вером... А Бог сваке благодати... Он ће нас усавршити, утврдити, укрепити, утемељити." (1. Петр. 5,8-11)
Учење Дванаесторице апостола (Дидахи) скреће пажњу верних на однос према свему што има везе са магијом:
„Не буди врачар јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни егзорциста и немој то ни гледати ни слушати, јер се од свега тога рађа идолопоклонство." (Дидахи 3,4)
А на другом месту овај спис опомиње:
„Али није сваки који говори у духу пророк, него треба да има и врлине Господње." (Дидахи.11,8)
Свети Оци Православне Цркве су врло оштри према онима који имају било какве везе са магијом. Св. Јован Златоуст у беседи „О лажним пророцима" назива врачаре издајницима Христа:
„Формално су (=лажни пророци) хришћани и тобоже Христови ученици, а у ствари су издајници. Речима су побожни, а у суштини безбожни. Ови подли хришћани верују митовима и пророчиштима, астрологији и амајлијама. И како хришћани могу веровати у тако нешто? И са којом храброшћу себе називају хришћанима? И како смеју приступати св. тајнама?" (РG 59, 561).
За лица која се баве магијском делатношћу св. Василије Велики у свом 65. канону прописује одлучење од причешћа двадесет година.
Оне који својевољно одлазе код врачара и гатара св. Григорије Ниски у 3. канону одлучује доживотно од причешћа. За оне који су на неки начин били приморани, предвиђа девет година без причешћа.
Уколико се деси да се неки свештеник бави магијом, таквом следује рашчињење.
Жени која се бави магијом да би привукла неког мушкарца, следује такође, двадесет година одлучивања од св. Причешћа.
Шести Васељенски сабор у 61. канону оне који се баве прорицањем будућности осуђује на шест година без причешћа. Иста мера важи и за оне који се баве читањем судбине. А уколико не би престали с магијском праксом канон наређује одлучивање од Црквеног тела заувек.
Помесни сабор у Анкири у свом 24. канону одлучује на пет година без причешћа оне који би довели маге у своју кућу.
Помесни сабор у Лаодикији одлучује од Цркве, 36. канон, све оне који носе амајлије.
Дакле, независно од тога што неко ставља на себе знак крста и формално верује у Богочовека Христа, Црква га одлучује од свог тела, и истовремено штити и опомиње своје вернике.
Како се сачувати од утицаја магије
На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже?
Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто. „Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст, „али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (РС 49,265). Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је „већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4,4). Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.
Међутим, у језику Цркве „призивање имена Христовог" не значи само „призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: „Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже."
У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. б,п). Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће „сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16,20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.
Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. „Ставите на себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим"
(РС 79,429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом рас-кринкавамо замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св. Никодим Светогорац саветује:
„Да бисте се сачували од магије и магијског демонског утицаја, имајте сви, и велики и мали, и мушкарци и жене, часни крст окачен о вашем врату. Јер се демони боје изображења крста, толико да где год га виде беже од њега, како су то једном и сами исповедили. Св. Јован Востријски који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне: чега се највише боје? Одговорили су да се највише боје трију ствари: крста који хришћани носе о врату, Светог Крштења и Божанског Причешћа" (Христоитија, стр. 228).
Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо „Христа у срцима нашим" (Еф. з, 18).
За оне који хоће да се ослободе
Ово поглавље је намењено онима који су упали у мреже магије и постали жртве демонске обмане, а истовремено би желели да се свега тога ослободе.
Прво што треба напоменути јесте да је моћ демона велика и подмукла. Односно, демон никада неће почети са отвореним и тоталним уништењем човека. Он прво слаби вољу и мисао. Тако човек запада у безнађе. Резултат свега тога је да човек постаје немоћан. И то је крајњи циљ нечистих сила: комплетно уништење личности као иконе Божије. И стварно је тешко (мада не и немогуће), да се човек ослободи ове тираније.
Прва и основна претпоставка овог ослобођења јесте покајање. Покајање, као и света крштењска вода, истерује ђавола и усељава Христа.
Потом долазе молитва и пост. Ово је оружје и сам Господ препоручио: „Овај рад се изгони постом и молитвом" (Мк. 9,29). Постом се чисти тело и искорењују страсти. „Пост је лек који чисти страсти", каже патријарх Фотије. А св. Атанасије у свом делу „О девичанству" пише:
„Виде ли шта чини пост, и болести лечи и тело учвршћује, и демоне прогони, нечисте мисли избацује из ума и чини га светијим, и срце очишћује и организам чини здравијим. Свако ко страда од нечистих духова ако пожели и употреби овај лек, који се зове пост, нечисти дух неодложно од њега одлази." (В. Е. П. 33, стр. 62).
Заједно са постом неопходна је и молитва. Молитва је, по св. Исааку Сиријском, „ослонац болних, а у тренуцима искушења најбезбеднији покров."
Молитвом се човек уједињује са Богом, и уједињен са Богом остаје ван домашаја демонских сила.
У часовима било ког искушења хришћани су од вајкада помињали и призивали име свог Спаситеља, Богородице и Светитеља Божјих. Ово непобедиво оружје Црква препоручује и данас.
Егзорцизми Цркве
Егзорцизам (заклињање) је освештавајући чин Цркве која за свој циљ има ослобођење човека и твари од демонског поседовања и утицаја. Отуда Црква у себи садржи и заштитнички карактер. Св. Јустин Философ каже да се „све што је демонско побеђује и потчињава сили имена Исусова."
Егзорцизам је стара пракса Цркве, а има корене у Новом Завету и речима Христовим: „У име моје ђаволе ћете изгонити." (Мат. 10,8). Егзорцизми у Цркви имају два облика: у чиновима Светих Тајни, и посебно, тј. као посебан молитвени чин.
У првом облику их срећемо нпр. у чину св. тајне крштења. Свештеник приликом крштења чита три молитве које се називају егзорцизми или заклињања. Њима се у име Христово одбацује нечисти дух од особе која се крштава.
У другом облику срећемо молитве које се посебно односе на истеривање злих духова. налазе се у Великом требнику и намењене су „онима који страдају од демона и сваке друге болести."
Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.
........nastaviće se.........