25-01-2013, 03:30 PM
Evo malo materijala da se pozabavite racunanjem...a i edukativnog je karaktera.
Zlato je mek, plemenit metal žute boje koji je za razliku od ostalih metala veoma otporan na hemijske uticaj(uglavnom na vazduh i vodu – laički rečeno, zlato ne rđa...) rastvara se samo u carskoj vodici (smeša koncentrovane azotne i hlorovodonične kiseline) i u rastvoru kalijuma. Odlikuje se visokim sjajem, toplotnom i električnom provodljivošću, rastegljivošću i formiranju. Kod prvog dodira sa zlatom ćete svakako primetiti da je zlatan predmet s obzirom na svoje razmere neobično težak. Karakteristična osobina zlata je naime velika gustina, 19 x veća od vode, 2,5 x veća od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veća od srebra ili olova.
Velika gustina zlata ima puno praktičnih posledica. Kod ispiranja naprimer zlato opada na dno ispitka, dok će laki minerali otploviti i kod kružnog pokreta ispasti iz ispitka. Takođe ćemo lako saznati prevaru ako ne pošten trgovac pokuša da nam podmetne pozlaćenu kovanicu od običnog metala. Poznajemo naime njen obim (iz kataloga ili sa korišćenjem Arhimedovog zakona), lako ćemo izračunati njen obim i uporedićemo ga sa realnošću. Postoji samo nekoliko metala težih od zlata, koji bi mogli da se pomešaju sa bakrom da bi odgovarali težini zlata, ali su svi skuplji od zlata. I poslednji primer – velika gustina zlata će omogućiti složiti ogromne vrednosti u mali obim. Izlivak zlata veličine kutije od cigareta bi imao više od 2 kilograma!
Osnovne fizikalne i hemijske osobine zlata:
Hemijska oznaka: Au (Aurum)
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Gustina: 19 290 kg/m3
Temperatura topljenja: 1 064 °C
Temperatura ključanja: 2 856 °C
24 karata 999 cistoca 99,9 %
22 karata 916 cistoca 91,6 %
21 karat 875 cistoca 87,5 %
20 karata 833 cistoca 83,3 %
18 karata 750 cistoca 75 %
15 karata 625 cistoca 62,5 %
14 karata 585 cistoca 58,5 %
10 karata 417 cistoca 41,7 %
9 karata 375 cistoca 37,5 %
8 karata 333 cistoca 33,3 %
1 karat 042 cistoca 4,2 %
Zlato je mek, plemenit metal žute boje koji je za razliku od ostalih metala veoma otporan na hemijske uticaj(uglavnom na vazduh i vodu – laički rečeno, zlato ne rđa...) rastvara se samo u carskoj vodici (smeša koncentrovane azotne i hlorovodonične kiseline) i u rastvoru kalijuma. Odlikuje se visokim sjajem, toplotnom i električnom provodljivošću, rastegljivošću i formiranju. Kod prvog dodira sa zlatom ćete svakako primetiti da je zlatan predmet s obzirom na svoje razmere neobično težak. Karakteristična osobina zlata je naime velika gustina, 19 x veća od vode, 2,5 x veća od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veća od srebra ili olova.
Velika gustina zlata ima puno praktičnih posledica. Kod ispiranja naprimer zlato opada na dno ispitka, dok će laki minerali otploviti i kod kružnog pokreta ispasti iz ispitka. Takođe ćemo lako saznati prevaru ako ne pošten trgovac pokuša da nam podmetne pozlaćenu kovanicu od običnog metala. Poznajemo naime njen obim (iz kataloga ili sa korišćenjem Arhimedovog zakona), lako ćemo izračunati njen obim i uporedićemo ga sa realnošću. Postoji samo nekoliko metala težih od zlata, koji bi mogli da se pomešaju sa bakrom da bi odgovarali težini zlata, ali su svi skuplji od zlata. I poslednji primer – velika gustina zlata će omogućiti složiti ogromne vrednosti u mali obim. Izlivak zlata veličine kutije od cigareta bi imao više od 2 kilograma!
Osnovne fizikalne i hemijske osobine zlata:
Hemijska oznaka: Au (Aurum)
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Gustina: 19 290 kg/m3
Temperatura topljenja: 1 064 °C
Temperatura ključanja: 2 856 °C
24 karata 999 cistoca 99,9 %
22 karata 916 cistoca 91,6 %
21 karat 875 cistoca 87,5 %
20 karata 833 cistoca 83,3 %
18 karata 750 cistoca 75 %
15 karata 625 cistoca 62,5 %
14 karata 585 cistoca 58,5 %
10 karata 417 cistoca 41,7 %
9 karata 375 cistoca 37,5 %
8 karata 333 cistoca 33,3 %
1 karat 042 cistoca 4,2 %