23-01-2013, 12:52 AM
Cobanica iz Topolnice kosmovacke je prisla da oslobodi nevolja jarca koji se rogovima zapleo u alku na Divnoj gorici, podigla beocug i otkrila dragocenosti. Udali su je daleko, preko Okeana da ne bi pricala.Orlovi u gnezdu imaju sokroviste , krtica rove dukate.
Tragac iz Braniceva je tvrdio da je veca verovatnoca da zivotinje nadju skrivene stvari nego ljudi. To je potkrepio licnim primerom. Kupio je zemlju na planini u Makedoniji,okupio ekipu u kojoj su bili kopaci,kuvar,novinar,speleolog,zmijar,itd,izgradio fabriku u divljini da maskira zasto je tu,mestani su ga ismejavali jer firma nje imala perspektivu.Imao je detektor iz Holandije placen 12000 maraka,mapu po kojoj je radio. Nije bilo rezultata ali nije odustajao.Ortaci su poceli da ga napustaju. Posle cetiri godine ostao je sam. Danju je spavao a nocu kopao jer je lokacija bila na saobracajnom mestu.U toj akciji nije nasao nista, a ulozio je sve.
Poznata je racunica da je veca verovatnoca da coveka pogodi grom nego da dobije premiju na americkom bingu ili lotou.U kojoj meri opasnosti koje vrebaju pogorsavaju verovatnocu pronalaska ako,na primer,neki ortak nije dovoljno hrabar da rizikuje?Da li su bolji izgledi ako u tim uvrstimo talicnog ortaka, popa,zenu cija bi intuicija mogla da se pozlati?Ili nekoga kome je sudjeno,za slucaj *vocatio lucrum cesans*(apel skrivenog blaga),ili po nasem poznatom obicaju *goresljaci*? Mozda treba razmisljati kao jarcevi,orlovi,krtice,snabdeti se i rogovima,da ne vadimo cepove za pivo i zardjale eksere vec da popravimo verovatnocu na uspeh tamo gde trza zlato ?