16-02-2013, 07:14 PM
Кожа (пергамент)
Као материјал за писање у употреби од најстаријих времена – од 2. века пре н.е на кожи су писали Египћани, Асирци и Јевреји (помиње се као материјал на коме се писало и у Библији)
У 4. веку пре н.е. кожа се користи за рукописне књиге, а од 8. века за састављање исправа; до средине 14. века скоро једини материјал за писање, када кожу постепено замењује папир
Пергамент се правио од коже коза, оваца, јагањаца, телади или од срна, антилопа и сл.
Штављење коже: одрана кожа се умакала у растопину креча и воде да би се одстраниле длаке и масноћа, потом се разапињала на оквир ради сушења, после сушења, кожа се глачала и тањила до провидности; понекад је бојена – тонирана, обично црвеном бојом, ређе црном и шафрановом бојом – овако припремљена кожа за писање назива се пергамент
Име је добила по малоазијском граду Пергаму у којем су је производили – историја њеног настанка везана је за оснивање познате библиотеке у Пергаму у 2. веку пре н.е.
Легенда каже да је до проналаска пергамента дошло тако што је египатски цар Птоломеј I Сотер спречио пергамског цара Еумена II (197-159 г. пре н.е.) да направи библиотеку по узору на велику Александријску – забранивши продају папируса изван Египта. Тада је пергамски цар Еумен II наредио поданицима да пронађу материјал за писање као замену за папирус – будући да се народ бавио сточарством, није дуго требало да се досети да животињску кожу користи као писаћи материјал – легенду бележи и Плиније Млађи
Пергамент је био скупоценији материјал од папируса, квалитетнији, трајнији, није се ломио, и најважније – могло се писати на обе стране
Палимпсест - писани споменик, рукопис на пергаменту са кога је стругањем избрисан првобитни текст, па написан нови – читају се помоћу лампе са ултраљубичастим зрацима – неки палимпсести су веома значајни за науку јер су на њима нађени непознати стари текстови
Најпознатији словенски палимпсест је Бојанско јеванђеље с краја 12. и почетка 13. века
Појава пергамента условљава настанак кодекса
Кодекс је настао када се више свешчица од пергамента увезивало у корице између две дрвене плоче које су пресвучене кожом
Поступак формирања свешчица за писање: један лист пергамента – фолио савија се по средини и настаје аркус (аrсuѕ), када се аркус поново пресавије добија се четвртина, а када се повеже више свешчица настеје кодекс
Листови кодекса нису пагинарани, већ су обележене само свешчице од којих се кодекс састоји; да би се равно писало, писар је повлачио по пергаменту танке линије оштрим предметом или тушем; писало се тушем или другим мастилом
Као материјал за писање у употреби од најстаријих времена – од 2. века пре н.е на кожи су писали Египћани, Асирци и Јевреји (помиње се као материјал на коме се писало и у Библији)
У 4. веку пре н.е. кожа се користи за рукописне књиге, а од 8. века за састављање исправа; до средине 14. века скоро једини материјал за писање, када кожу постепено замењује папир
Пергамент се правио од коже коза, оваца, јагањаца, телади или од срна, антилопа и сл.
Штављење коже: одрана кожа се умакала у растопину креча и воде да би се одстраниле длаке и масноћа, потом се разапињала на оквир ради сушења, после сушења, кожа се глачала и тањила до провидности; понекад је бојена – тонирана, обично црвеном бојом, ређе црном и шафрановом бојом – овако припремљена кожа за писање назива се пергамент
Име је добила по малоазијском граду Пергаму у којем су је производили – историја њеног настанка везана је за оснивање познате библиотеке у Пергаму у 2. веку пре н.е.
Легенда каже да је до проналаска пергамента дошло тако што је египатски цар Птоломеј I Сотер спречио пергамског цара Еумена II (197-159 г. пре н.е.) да направи библиотеку по узору на велику Александријску – забранивши продају папируса изван Египта. Тада је пергамски цар Еумен II наредио поданицима да пронађу материјал за писање као замену за папирус – будући да се народ бавио сточарством, није дуго требало да се досети да животињску кожу користи као писаћи материјал – легенду бележи и Плиније Млађи
Пергамент је био скупоценији материјал од папируса, квалитетнији, трајнији, није се ломио, и најважније – могло се писати на обе стране
Палимпсест - писани споменик, рукопис на пергаменту са кога је стругањем избрисан првобитни текст, па написан нови – читају се помоћу лампе са ултраљубичастим зрацима – неки палимпсести су веома значајни за науку јер су на њима нађени непознати стари текстови
Најпознатији словенски палимпсест је Бојанско јеванђеље с краја 12. и почетка 13. века
Појава пергамента условљава настанак кодекса
Кодекс је настао када се више свешчица од пергамента увезивало у корице између две дрвене плоче које су пресвучене кожом
Поступак формирања свешчица за писање: један лист пергамента – фолио савија се по средини и настаје аркус (аrсuѕ), када се аркус поново пресавије добија се четвртина, а када се повеже више свешчица настеје кодекс
Листови кодекса нису пагинарани, већ су обележене само свешчице од којих се кодекс састоји; да би се равно писало, писар је повлачио по пергаменту танке линије оштрим предметом или тушем; писало се тушем или другим мастилом