25-09-2019, 03:49 PM
Посада кучајнске паланке издржавана је од прихода с тимара. Детаљне
податке о поменутим земљишним поседима пружа сажети попис тимара спахија и
чланова посада у тврђавама Смедеревског и Сремског санџака. Почетак овог пописа је изгубљен, а тиме и његов тачан датум, али се, на основу поређења са другим пописима, може претпоставити да је настао 1567/68. године.
16 Према подацима који се односе на Кучајну, у утврђењу је било само 27 људи, што је последица
освајања Ђуле 1566. године и потребе за попуњавањем тврђавских посада у новоосвојеним крајевима.
17 Сви војници били су муслимани, од тога шесторица преобраћеници. Њима свакако треба придодати диздара, који се не налази на списку
уживаоца тимарских прихода. Он је у том периоду вероватно примао плату из државне благајне, или је у време пописа била у току смена заповедника.
Чланови кучајнске посаде располагали су приходима пет тимара. Четири
су била у нахији Млава и обухватала су села Брадача, Кобила, Мала Дубока, Слана, Црљенци, Рашаница и манастир Орешковица, док су пети чинила села Горња
Брестова и Седиче у нахији Ресава и село Сена у нахији Пек. Село Брадача18 с годишњим приходом од 2.800 акчи било је једини самосталан тимар, који је припадао ћехаји Хаџи Ибрахиму. Други тимар, село Кобилу,
19 чији је приход такође износио 2.800 акчи, делила су двојица мустахфиза, по 1.400 акчи, а трећи од 5.600
акчи, који су чинила села Мала Дубока20 (3.287 акчи), Слана21 (1.923) и манастир
Орешковица22 (390), четворица. Од прихода четвртог тимара од 12.800 акчи, којем
су припадала села Рашаница23 (8.212) и Црљенци24 (4.588), издржавали су се двојица буљубаша, по 1.500 акчи и седморица мустахфиза, по 1.400. Пети, уједно инајвећи тимар вредео је 15.400 акчи. Поред села Горња Брестова25 (12.059) и Седиче26 (3.241), њему је додато и село Сена27 (100), за које се наводи да раније није
било уписано у дефтер, што значи да је било пусто, о чему сведочи и занемарљив
приход од 100 акчи. Овај тимар био је подељен између 11 мустахфиза
податке о поменутим земљишним поседима пружа сажети попис тимара спахија и
чланова посада у тврђавама Смедеревског и Сремског санџака. Почетак овог пописа је изгубљен, а тиме и његов тачан датум, али се, на основу поређења са другим пописима, може претпоставити да је настао 1567/68. године.
16 Према подацима који се односе на Кучајну, у утврђењу је било само 27 људи, што је последица
освајања Ђуле 1566. године и потребе за попуњавањем тврђавских посада у новоосвојеним крајевима.
17 Сви војници били су муслимани, од тога шесторица преобраћеници. Њима свакако треба придодати диздара, који се не налази на списку
уживаоца тимарских прихода. Он је у том периоду вероватно примао плату из државне благајне, или је у време пописа била у току смена заповедника.
Чланови кучајнске посаде располагали су приходима пет тимара. Четири
су била у нахији Млава и обухватала су села Брадача, Кобила, Мала Дубока, Слана, Црљенци, Рашаница и манастир Орешковица, док су пети чинила села Горња
Брестова и Седиче у нахији Ресава и село Сена у нахији Пек. Село Брадача18 с годишњим приходом од 2.800 акчи било је једини самосталан тимар, који је припадао ћехаји Хаџи Ибрахиму. Други тимар, село Кобилу,
19 чији је приход такође износио 2.800 акчи, делила су двојица мустахфиза, по 1.400 акчи, а трећи од 5.600
акчи, који су чинила села Мала Дубока20 (3.287 акчи), Слана21 (1.923) и манастир
Орешковица22 (390), четворица. Од прихода четвртог тимара од 12.800 акчи, којем
су припадала села Рашаница23 (8.212) и Црљенци24 (4.588), издржавали су се двојица буљубаша, по 1.500 акчи и седморица мустахфиза, по 1.400. Пети, уједно инајвећи тимар вредео је 15.400 акчи. Поред села Горња Брестова25 (12.059) и Седиче26 (3.241), њему је додато и село Сена27 (100), за које се наводи да раније није
било уписано у дефтер, што значи да је било пусто, о чему сведочи и занемарљив
приход од 100 акчи. Овај тимар био је подељен између 11 мустахфиза
