02-10-2013, 09:48 PM
Пешић и синови тумачи прећутане историје
Део из ИНТЕРВЈУ-а са Весном Пешић | SEPTEMBAR 27, 2013 00:15
Познато је да су историју Словена одувек писали несловенски аутори, пре свега припадници такозване германске или нордијске историјске школе, чинећи то игноришући чињенице, понудили су свету пројекат а не истину, креацију а не спознају. Другим речима, ова историја би се могла назвати историјом у служби политике којом је омаловажена целокупна духовна и материјална словенска цивилизација. Посебан акценат ови аутори су дали својим интерпретацијама миграција у балканској прошлости, растемељујући и укидајући Словене у прошлости и њихову историју. Примера ради, прва информација коју наши ђаци добију у школи јесте да су Словени дошли на Балкан у 6. и 7. веку и са овим комплексом вечитих луталица и дошљака, који је очигледно програмски наметнут, наше генерације живе столећима. Истовремено, најновија истраживања потпуно су научно побила овакве тврдње, доказујући да су Словени, Срби на овим просторима аутохтони народ… Имајући у виду наводе званичне историје да су Словени били неписмени до 9. века, док их арапски путописци називају „народима књиге“, а најновија лингвистичка проучавања утврдила да је српски језик древног порекла итд. намеће се утисак да је неко то намерно прећутао или фалсификовао, не би ли доказао заосталост словенске цивилизације у поређењу са другим народима у Европи. Наравно, и о цивилизацији која насељава туђе просторе, која је ни мање, ни више – освајачка.
Ако погледате словенску историографију у прошлом и овом столећу, видећете какве је све утицаје трпела. То је био програмски притисак и (само)оптерећење идеолошким и политичким захтевима у истраживању и презентовању историјских чињеница које су могле бити прилог за свестраније и научно заснованије расветљавање словенске цивилизације. Смишљеним занемаривањем важности извесног дела историјских извора и грађе, индолентним односом према истраживању нових извора и грађе који би суштински изменили иначе артифицијелну слику историје, настао је један морални однос извесних надлежних научних институција који је ослободио простор за појаву анемичних, исконструисаних и јалових теорија, с једне стране, и појаву псеудонаучних, дилетантских хипотеза, с друге стране, што је паралисало стваралачко истраживање, умртвило прави научни рад и нанело непроцењиву штету образовању и јавном информисању. Библиотека „Трагом Словена“ покренута је управо да јавности пружи документоване доказе о пореклу, животу и достигнућу најбројнијег словенског народа Европе који је тако дуго и неправедно био скрајнут са главних цивилизацијских токова, а заправо је заузимао водеће место и формирао такозвану Прву Европу дуж тока Дунава на нашим просторима, још у доба неолита и даље.
Водећи светски археолози и лингвисти попут Марије Гимбутас са Универзитета у Калифорнији, Олега Трубачова из Москве, Робера Лириса из Француске, својим радовима, које смо ми иначе и објавили, доказали су порекло и етногенезу Словена управо из области нашег Подунавља, Винче и Лепенског Вира који су по њиховим мапама представљали Стару Европу одакле се цивилизација ширила у друге делове Европе и света.
То показује и књига „Словенска Германија“ нашег професора Иве Вукчевића са Универзитета у Лос Анђелесу. У питању је двадесетогодишњи рад у којем професор Вукчевић доказује древно присуство Словена у Западној Европи. Ти Словени нису могли да оставе толико бројне трагове свога боравка ако су нестали преко ноћи, нити дошли у том фамозном 7. веку из најнеприступачније области, како званична наука тврди, а били су и остали до данас најмногољуднији народ у Европи. Што је најинтересантније, доказе словенског присуства забележили су германски и англосаксонски аутори, и професор Вукчевић је само њихове изворе користио на хиљаду страна своје књиге!
Сличан је пример тротомног „Речника српско-санскритских речи“ Браниславе Божиновић где је ауторка доказала сродност српског језика са санскритом, језиком на којем је забележена најстарија књига у библиотеци човечанства Риг-Веда. Божиновићева је упоређивала српски и санскрит у смислу фонетике и значења на најстаријем нивоу Веда, јер пре Веда не постоји више ништа што наша цивилизација у овом тренутку познаје, и та сличност је толико велика да се српском језику више никако не може оспорити његово древно порекло и трајање кроз време све до данашњег дана.
Део из ИНТЕРВЈУ-а са Весном Пешић | SEPTEMBAR 27, 2013 00:15
Познато је да су историју Словена одувек писали несловенски аутори, пре свега припадници такозване германске или нордијске историјске школе, чинећи то игноришући чињенице, понудили су свету пројекат а не истину, креацију а не спознају. Другим речима, ова историја би се могла назвати историјом у служби политике којом је омаловажена целокупна духовна и материјална словенска цивилизација. Посебан акценат ови аутори су дали својим интерпретацијама миграција у балканској прошлости, растемељујући и укидајући Словене у прошлости и њихову историју. Примера ради, прва информација коју наши ђаци добију у школи јесте да су Словени дошли на Балкан у 6. и 7. веку и са овим комплексом вечитих луталица и дошљака, који је очигледно програмски наметнут, наше генерације живе столећима. Истовремено, најновија истраживања потпуно су научно побила овакве тврдње, доказујући да су Словени, Срби на овим просторима аутохтони народ… Имајући у виду наводе званичне историје да су Словени били неписмени до 9. века, док их арапски путописци називају „народима књиге“, а најновија лингвистичка проучавања утврдила да је српски језик древног порекла итд. намеће се утисак да је неко то намерно прећутао или фалсификовао, не би ли доказао заосталост словенске цивилизације у поређењу са другим народима у Европи. Наравно, и о цивилизацији која насељава туђе просторе, која је ни мање, ни више – освајачка.
Ако погледате словенску историографију у прошлом и овом столећу, видећете какве је све утицаје трпела. То је био програмски притисак и (само)оптерећење идеолошким и политичким захтевима у истраживању и презентовању историјских чињеница које су могле бити прилог за свестраније и научно заснованије расветљавање словенске цивилизације. Смишљеним занемаривањем важности извесног дела историјских извора и грађе, индолентним односом према истраживању нових извора и грађе који би суштински изменили иначе артифицијелну слику историје, настао је један морални однос извесних надлежних научних институција који је ослободио простор за појаву анемичних, исконструисаних и јалових теорија, с једне стране, и појаву псеудонаучних, дилетантских хипотеза, с друге стране, што је паралисало стваралачко истраживање, умртвило прави научни рад и нанело непроцењиву штету образовању и јавном информисању. Библиотека „Трагом Словена“ покренута је управо да јавности пружи документоване доказе о пореклу, животу и достигнућу најбројнијег словенског народа Европе који је тако дуго и неправедно био скрајнут са главних цивилизацијских токова, а заправо је заузимао водеће место и формирао такозвану Прву Европу дуж тока Дунава на нашим просторима, још у доба неолита и даље.
Водећи светски археолози и лингвисти попут Марије Гимбутас са Универзитета у Калифорнији, Олега Трубачова из Москве, Робера Лириса из Француске, својим радовима, које смо ми иначе и објавили, доказали су порекло и етногенезу Словена управо из области нашег Подунавља, Винче и Лепенског Вира који су по њиховим мапама представљали Стару Европу одакле се цивилизација ширила у друге делове Европе и света.
То показује и књига „Словенска Германија“ нашег професора Иве Вукчевића са Универзитета у Лос Анђелесу. У питању је двадесетогодишњи рад у којем професор Вукчевић доказује древно присуство Словена у Западној Европи. Ти Словени нису могли да оставе толико бројне трагове свога боравка ако су нестали преко ноћи, нити дошли у том фамозном 7. веку из најнеприступачније области, како званична наука тврди, а били су и остали до данас најмногољуднији народ у Европи. Што је најинтересантније, доказе словенског присуства забележили су германски и англосаксонски аутори, и професор Вукчевић је само њихове изворе користио на хиљаду страна своје књиге!
Сличан је пример тротомног „Речника српско-санскритских речи“ Браниславе Божиновић где је ауторка доказала сродност српског језика са санскритом, језиком на којем је забележена најстарија књига у библиотеци човечанства Риг-Веда. Божиновићева је упоређивала српски и санскрит у смислу фонетике и значења на најстаријем нивоу Веда, јер пре Веда не постоји више ништа што наша цивилизација у овом тренутку познаје, и та сличност је толико велика да се српском језику више никако не може оспорити његово древно порекло и трајање кроз време све до данашњег дана.