09-03-2013, 05:29 PM
За другу магазу се верује да се налази у селу Нишевац, а трећа у Манојлици или у Гушевцу. За ''златаре'' је посебно инспиративно ''Манојличко Ждрело'', где се по казивању налази ''много лепо место'', са бројним необичним каменим фигурама и знаковима, међу којима је и уклесана змија, кубуре са пиштољима, чаброви, каце, кокошке.
На месту сврљишке котлине, по предању, некада се налазило језеро, које се простирало од Нишевца (односно од куле старог Сврљига или ''Есверлина'') до Манојличке клисуре. Верује се да је цар Константин боравио овде и пловио по том језеру. На ''Ветрилу'' је имао одмаралиште, а његови чамци су пловили кроз котлину. Прича се да изнад округличког ''Врела'' постоје алке, исто као и у Гулијану. Ово су била везилишта за те чамце и бродове који су пловили некадашњим сврљишким језером.
По ''златарским причама'', у сврљишком крају се, на разним местима, налазе бројни знаци и фигуре који упућују на сакривено злато и представљају шифровану поруку о начину да се оно пронађе и искористи. Такође, за ''златаре'' је посебно занимљиво то што се на разним местима у сврљишкој области срећу исти називи локација.
Поменута друга Константинова магаза везује се за место звано ''Кула'' у Нишевцу, где је по предању некада био град. По једном казивању, магаза се налази у дворишту човека који не верује у те приче и не дозвољава да ''златари'' копају на том месту. Верује се да се ту налази тона и по злата, као и извајане златне фигуре свих могућих животиња.
Услови и околности проналажења злата. Проклетство злата. Међу ''златарским веровањима'', једно од средишњих места заузима схватање да је злато опасно. Римљани су, по мишљењу неких ''златара'', отровали (озрачили) тај метал. По овим савременим тумачењима трагача за златом, Римљани су имали неки ''жабљи отров'' који делује преко коже и од којег човек страда.
Верује се, такође, и да проклетство злата стиже потомке; у сврљишком крају забележене су бројне приче о проклетству злата. На пример, једна породица у Црнољевици је, по казивању, поседовала злато, али ''кад узму од тог злата, увек мора да им се деси нешто''. Тако, када су једном приликом отишли да секу врбу, врба је поломила ногу човеку из те породице, јер су ''покушали да узму злато, али им се не подаје''. И његовом унуку, који је поломио ногу, десило се нешто слично када је хтео да узме злато (''убије руку''). Међутим, жена тог човека је успела да узме злато, а да јој се ништа не деси (''кад је од друге фамилије може да узме злато'').
На месту сврљишке котлине, по предању, некада се налазило језеро, које се простирало од Нишевца (односно од куле старог Сврљига или ''Есверлина'') до Манојличке клисуре. Верује се да је цар Константин боравио овде и пловио по том језеру. На ''Ветрилу'' је имао одмаралиште, а његови чамци су пловили кроз котлину. Прича се да изнад округличког ''Врела'' постоје алке, исто као и у Гулијану. Ово су била везилишта за те чамце и бродове који су пловили некадашњим сврљишким језером.
По ''златарским причама'', у сврљишком крају се, на разним местима, налазе бројни знаци и фигуре који упућују на сакривено злато и представљају шифровану поруку о начину да се оно пронађе и искористи. Такође, за ''златаре'' је посебно занимљиво то што се на разним местима у сврљишкој области срећу исти називи локација.
Поменута друга Константинова магаза везује се за место звано ''Кула'' у Нишевцу, где је по предању некада био град. По једном казивању, магаза се налази у дворишту човека који не верује у те приче и не дозвољава да ''златари'' копају на том месту. Верује се да се ту налази тона и по злата, као и извајане златне фигуре свих могућих животиња.
Услови и околности проналажења злата. Проклетство злата. Међу ''златарским веровањима'', једно од средишњих места заузима схватање да је злато опасно. Римљани су, по мишљењу неких ''златара'', отровали (озрачили) тај метал. По овим савременим тумачењима трагача за златом, Римљани су имали неки ''жабљи отров'' који делује преко коже и од којег човек страда.
Верује се, такође, и да проклетство злата стиже потомке; у сврљишком крају забележене су бројне приче о проклетству злата. На пример, једна породица у Црнољевици је, по казивању, поседовала злато, али ''кад узму од тог злата, увек мора да им се деси нешто''. Тако, када су једном приликом отишли да секу врбу, врба је поломила ногу човеку из те породице, јер су ''покушали да узму злато, али им се не подаје''. И његовом унуку, који је поломио ногу, десило се нешто слично када је хтео да узме злато (''убије руку''). Међутим, жена тог човека је успела да узме злато, а да јој се ништа не деси (''кад је од друге фамилије може да узме злато'').