09-03-2013, 05:27 PM
Предања и веровања из сврљишке области
Предање о три магазе злата. У сврљишкој области жива су предања о различитим местима, тако да нема села за које се не везује прича о постојању оставе злата. Најбројнија предања о великој количини злата везују се за ризнице Цара Костадина (Константина Великог). По ''златарским'' веровањима, на територији Сврљига постоје три магазе ''цара Костадина''. То су, по казивачима,
велике количине злата означене са три деветке. Верује се да је једна магаза закопана у Копајкошарској пећини. Милутин Вељковић, светски рекордер у дужини боравка у пећини је, по једном казивању, намерно изабрао ову пећину пошто је дошао до податка да се управо овде налази злато. По верзији наведеног савременог предања, он је био бугарски официр (другачијег презимена), који је у Бугарској дошао до мапа овог подручја. Бугари су, по ''златарским'' причама, одузимали све планове (писане документе) путника који су из Србије путовали за Турску. Вељковић је дошао до тих планова и кренуо је да пронађе злато. Када су му нудили да за свој подухват (обарање светског рекорда у дужини боравка у пећини) изабере пећине у Преконоги или у Попшици, он их је погледао и одмах одбио. Тек када су му показали пећину у Копајкошари, схватио је да се налази на месту које је назначено у мапама. Од власти је добио све што је тражио, а то су биле животиње које могу да живе у мраку: петао (''због времена''), патка (''због воде''), прасе (''јер види добро у мраку''), мачка (из истих разлога) и пас (''као верни друг, и да би осетио друге животиње''). Када је, после годину дана, изашао, три хеликоптера су утоварала ''неки материјал'', након чега су отишли ''преко Каменички вис''. Претпоставља се, по казивању, да је то злато из прве Константинове ризнице.
Предање о три магазе злата. У сврљишкој области жива су предања о различитим местима, тако да нема села за које се не везује прича о постојању оставе злата. Најбројнија предања о великој количини злата везују се за ризнице Цара Костадина (Константина Великог). По ''златарским'' веровањима, на територији Сврљига постоје три магазе ''цара Костадина''. То су, по казивачима,
велике количине злата означене са три деветке. Верује се да је једна магаза закопана у Копајкошарској пећини. Милутин Вељковић, светски рекордер у дужини боравка у пећини је, по једном казивању, намерно изабрао ову пећину пошто је дошао до податка да се управо овде налази злато. По верзији наведеног савременог предања, он је био бугарски официр (другачијег презимена), који је у Бугарској дошао до мапа овог подручја. Бугари су, по ''златарским'' причама, одузимали све планове (писане документе) путника који су из Србије путовали за Турску. Вељковић је дошао до тих планова и кренуо је да пронађе злато. Када су му нудили да за свој подухват (обарање светског рекорда у дужини боравка у пећини) изабере пећине у Преконоги или у Попшици, он их је погледао и одмах одбио. Тек када су му показали пећину у Копајкошари, схватио је да се налази на месту које је назначено у мапама. Од власти је добио све што је тражио, а то су биле животиње које могу да живе у мраку: петао (''због времена''), патка (''због воде''), прасе (''јер види добро у мраку''), мачка (из истих разлога) и пас (''као верни друг, и да би осетио друге животиње''). Када је, после годину дана, изашао, три хеликоптера су утоварала ''неки материјал'', након чега су отишли ''преко Каменички вис''. Претпоставља се, по казивању, да је то злато из прве Константинове ризнице.