Ispiranje zlata na reci Pek

[grotagold]

Azurit (plavi) i Malahit (zeleni) su bakrovi karbonati. Unutra je kristalno vezana voda, koja zbog loma svetlosti daje specifičnu boju.
Azurit je najlepši mineral koji postoji i uglavnom se koristi za nakit a manje za dobivanje Bakra.
Samorodni elementi: samorodni bakar (Cu), samorodno srebro (Ag), samorodno zlato (Au), gvožđe (Fe), samorodni sumpor (S), grafit ©, dijamant ©
Sulfidi: pirit, halkopirit, pentlandit
Halidi
Oksidi i hidroksidi; nastaju vezivanjem kiseonika ili hidroksilnih (OH) grupa sa metalima ili nemetalima. Primeri: spinel, getit, hematit, magnetit, korund. U ovu grupu se svrstava i led.
Karbonati, nitrati, borati; ovde spadaju minerali koji po hemijskom sastavu sadrže ugljenu, azotnu i bornu kiselinu: aragonit, azurit, dolomit, kalcit, malahit
Sulfati, hromati, volframati, molibdati, vanadati: anhidrit, gips, apatit, karnotit, legrandit, vulfenit, volframit
Fosfati, arsenati:
Silikati: almandin, cirkon, andaluzit, topaz, beril, kordijerit, epidot, cojsit
Organski minerali
Plagioklas u ovim stenama je niskotemperaturni albit (0-7%An), u vidu nepravilnih nebližnjenih zrna u matriksu ili krupnozrnih porfiroblasta ispunjenih inkluzijama minerala matriksa: epidota, aktinolita, rutila, hlorita i dr. Hloriti su promenljivog sastava, najčešće prohlorit, penin i klinohlor. Aktinolit je sa niskom sadržajem Al2O3, epidot je u vidu žutih (bogatih gvožđem) do bezbojnih (klinozoizit) prizmatičnih kristala, izduženih paralelno škriljavosti ili lineaciji. Pored ovih minerala sreću se još i magnetit, sfen, stilpnomelan, pumpelit, spesartin, kalcit i dr.

Nastaju regionalnim i dislokacionim metamorfizmom na niskom temperaturama iz bazičnih i intermedijarnih magmatskih stena i njihovih tufova. Metabaziti hloritske i biotitske zone sadrže asocijaciju aktinolit-hlorit-epidot-albit koja je dijagnostička za faciju zelenih škriljaca.

Pored metabazita u ovu faciju dolaze i sve druge pelitske i kvarcno-feldspatske stene koje druguju sa više ili manje metabazita.
Idiohromatska ili sopstvena boja minerala zavisi od hemijskog sastava i strukture minerala. Najčešće idiohromatsku boju mineralu daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti, Mn, Cu...).
Ako posmatramo dva minerala sličnog hemijskog sastava:
Malahit (CuCO3 * Cu(OH)2) i
Azurit (2CuCO3 * Cu(OH)2)
videćemo da se jasno razlikuju po boji. U ovom slučaju direktno različita količina Cu i položaj u strukturi u ovim mineralima utiče na boju
Boja ogreba je značajna karakteristika u slučajevima kada minerali imaju istu idiohromatsku boju, ali različit ogreb.
Neki od parova minerala gde je ogreb značajna karakteristika su:
Pirit-Zlato (oba minerala imaju zlatno-žutu boju), pirit ima crn ogreb, a zlato zlatno-žut
Arsenopirit – Srebro (srebrno-bele boje), arsenopirit ima crn ogreb, a srebro srebrno-beo
Magnetit-Hromit (boja crna), ogreb magnetita crn, a ogreb hromita žuto-mrk
Grafit-Molibdenit (boja siva do crna), ogreb grafita sivo-crn, a molibdenita siv sa  maslinasto-zelenom nijansom 
bakar Bakarnocrvena Žuta
zlato Zlatnožuta
Sfalerit
- *1Fe mrka,crna
srebro Srebrnastobela Bezbojan
sumpor Žuta
Tremolit
- *Mg Zelena
malahit Zelena Bezbojan
azurit Plava zelena (smaragd)
rodohrozit Ružičasta zlatnožuta (heliodor)
halkopirit Mesinganožuta
Beril
- *Cr
- *Fe
- *Cs ružičasta (morganit)1
nikelin Bakarnocrvena bezbojan
grafit Crna
Kvarc
- *Fe purpurna (ametist)
bezbojan
crvena (rubin)
ljubičasta
mrka
Korund
- *Cr
- *Fe+Ti
- *Fe
- *Ti plava (safir)