16-02-2013, 07:17 PM
СРПСКЕ МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Библиотека манастира Студенице чувала је прва оригинална дела српске феудалне књижевности.
Године 1813. један студенички калуђер спалио је рукописе, да не би пали Турцима у руке.
Библиотеку је имао и манастир Жича, а када је архиепископија крајем 12 в. пренесена у Пећки манастир, један део те библиотеке тамо је пресељен. У Пећком манастиру се данас налази 112 рукописа.
Манастир Крушедол у Фрушкој Гори имао је такође рукописну библиотеку (88 рукописа) која се данас налази у Патријаршијској библиотеци у Београду.
Од осталих манастирских библиотека била је позната библиотека манастира Манасије у Ресави, у којој је деловала позната Ресавска преписивачка школа, организована од стране познатог биографа Константина Филозофа.
Током 18. в. истицале су се поред Крушедолске и друге манастирске библиотеке у Срему, којих је било колико и манастира -16.
Библиотека манастира Студенице чувала је прва оригинална дела српске феудалне књижевности.
Године 1813. један студенички калуђер спалио је рукописе, да не би пали Турцима у руке.
Библиотеку је имао и манастир Жича, а када је архиепископија крајем 12 в. пренесена у Пећки манастир, један део те библиотеке тамо је пресељен. У Пећком манастиру се данас налази 112 рукописа.
Манастир Крушедол у Фрушкој Гори имао је такође рукописну библиотеку (88 рукописа) која се данас налази у Патријаршијској библиотеци у Београду.
Од осталих манастирских библиотека била је позната библиотека манастира Манасије у Ресави, у којој је деловала позната Ресавска преписивачка школа, организована од стране познатог биографа Константина Филозофа.
Током 18. в. истицале су се поред Крушедолске и друге манастирске библиотеке у Срему, којих је било колико и манастира -16.