16-02-2013, 07:12 PM
Материјали за писање и оруђе којим се писало
камен, кости, глину, папирус, кожу и папир
Камен – користи се од палеолита до данас – најстарији петроглифи уклесани у стене на зидовима пећина у Северној Европи, Африци и Аустралији
Записи су се урезивали на стубовима и зидовима храмова (појавом хијероглифа); много је уклесивано на покретним каменим плочама, надгробним споменицима, саркофазима, стећцима и сл.
На камене плоче се писало (цртало) и сликањем бојом (графити) – први графити у палеолиту на каменим зидовима, светлим површинама – откривени у рушевинама Помпеје и римским катакомбама
Споменици на камену: Хамурабијев законик, Темнићки натпис, Самуилова плоча; у камену, односно у малтеру на црквеном зиду: Хиландарски типик, Грачаничка повеља
Кости животиња спадају у врло старе материјале на којима се писало – коришћене веће кости: оклопи корњача, шкољке, лобање, па и зуби већих животиња
Међу најстарије цртеже на кости спада део рога ирваса, чува се у Британском музеју у Лондону
Кости за писање користили Кинези, сачувани примерци из 16. в. пре. н.е. – почетком нове ере популаран и веома луксузан материјал је слонова кост – богати Римљани (4. век) имали књиге направљене од танких плоча слонове кости исписане црним тушем
Глина (плочице, ваљци од глине, посуде и сл.) – главни писаћи материјал у Месопотамији; захваљујући плодној и плавној речној долини, глину су за писање први користили Сумерци и Вавилонци; по угледу на њих: Хетити и Персијанци
За писање су коришћене глинене таблице око 2 цм дебљине, формата 8° (16-25 цм висине), које су након уписивања знакова сушене на сунцу или печене у пећи
Дело писано на глиненим плочицама садржало је десетине плочица које су обележаване кустодама (ради редоследа)
Месопотамски цар Асурбанипал (669-626) у Дому поуке и савета – библиотеци -имао је десетине хиљада глинених плочица, на некима пронађеним у рушевинама престонице Ниниве, налазио се Асурбанипалов царски печат
Дрво - коришћено је у више облика: као лишће, кора-лика, и y виду плоче од дрвета
Прво лишће за писање употребљавали стари Римљани и Грци; користило се и у азијским земљама као јефтин једноставан и веома доступан материјал; на лишћу се писало тушем, четкицом; у Кини нађене књиге сложених листова прошивених преко средине, тако да подсећају на данашњу књигу, свеску или албум
Кора-лика (унутрашњи део коре дрвета, нарочито липе, брезе, букве и бамбуса) – користили су је многи европски народи; књига од липове коре личила је на свитак папируса
Плоче од дрвета у античко доба служиле за писање наредби и огласа; прављене су као школске табле и дрвене плоче за писање
Воштане таблице - то су мање правоугаоне плоче од дрвета, незнатно издубљене и испуњене воском; употребљавале су се у античкој Грчкој и касније у средњем веку – оне су прелаз од тврдих материјала за писање ка меким
Више воштаних таблица спојених заједно тако да се могу отварати –наzивале су се КОДЕКС
Кодекс од воштаних таблица је праузор данашње књиге
Кодекс састављен од две таблице зове се – ДИПТИХ; од три – ТРИПТИХ, а од више таблица - ПОЛИПТИХ
Једине сачуване воштане таблице нађене су у рушевинама Помпеје у једној приватној библиотеци
Метал – од метала су се користили као материјал за писање: олово, гвожђе, злато и сребро
На металним плочама писани су закони, натписи, војничке дипломе, разни записи, па и читава књижевна дела
Од метала су ливени египатски споменици и обележја
На металу се писало урезивањем (гравира) или постојаним бојама; исписивани су епиграфски записи и друга обележја
Тканине – свила и ланено платно коришћени као материјал на којем се писало; ланено платно користили Персијанци, Египћани и Етрурци
Најдужи етрурски запис откривен је на платну (ланеним тракама) којим је била обавијена мумија једне жене
Књиге од платна су биле у форми свитка - у старом Риму звале су се liber lintea
Свила се као луксузан материјал за писање користила највише у њеној постојбини - Кини
камен, кости, глину, папирус, кожу и папир
Камен – користи се од палеолита до данас – најстарији петроглифи уклесани у стене на зидовима пећина у Северној Европи, Африци и Аустралији
Записи су се урезивали на стубовима и зидовима храмова (појавом хијероглифа); много је уклесивано на покретним каменим плочама, надгробним споменицима, саркофазима, стећцима и сл.
На камене плоче се писало (цртало) и сликањем бојом (графити) – први графити у палеолиту на каменим зидовима, светлим површинама – откривени у рушевинама Помпеје и римским катакомбама
Споменици на камену: Хамурабијев законик, Темнићки натпис, Самуилова плоча; у камену, односно у малтеру на црквеном зиду: Хиландарски типик, Грачаничка повеља
Кости животиња спадају у врло старе материјале на којима се писало – коришћене веће кости: оклопи корњача, шкољке, лобање, па и зуби већих животиња
Међу најстарије цртеже на кости спада део рога ирваса, чува се у Британском музеју у Лондону
Кости за писање користили Кинези, сачувани примерци из 16. в. пре. н.е. – почетком нове ере популаран и веома луксузан материјал је слонова кост – богати Римљани (4. век) имали књиге направљене од танких плоча слонове кости исписане црним тушем
Глина (плочице, ваљци од глине, посуде и сл.) – главни писаћи материјал у Месопотамији; захваљујући плодној и плавној речној долини, глину су за писање први користили Сумерци и Вавилонци; по угледу на њих: Хетити и Персијанци
За писање су коришћене глинене таблице око 2 цм дебљине, формата 8° (16-25 цм висине), које су након уписивања знакова сушене на сунцу или печене у пећи
Дело писано на глиненим плочицама садржало је десетине плочица које су обележаване кустодама (ради редоследа)
Месопотамски цар Асурбанипал (669-626) у Дому поуке и савета – библиотеци -имао је десетине хиљада глинених плочица, на некима пронађеним у рушевинама престонице Ниниве, налазио се Асурбанипалов царски печат
Дрво - коришћено је у више облика: као лишће, кора-лика, и y виду плоче од дрвета
Прво лишће за писање употребљавали стари Римљани и Грци; користило се и у азијским земљама као јефтин једноставан и веома доступан материјал; на лишћу се писало тушем, четкицом; у Кини нађене књиге сложених листова прошивених преко средине, тако да подсећају на данашњу књигу, свеску или албум
Кора-лика (унутрашњи део коре дрвета, нарочито липе, брезе, букве и бамбуса) – користили су је многи европски народи; књига од липове коре личила је на свитак папируса
Плоче од дрвета у античко доба служиле за писање наредби и огласа; прављене су као школске табле и дрвене плоче за писање
Воштане таблице - то су мање правоугаоне плоче од дрвета, незнатно издубљене и испуњене воском; употребљавале су се у античкој Грчкој и касније у средњем веку – оне су прелаз од тврдих материјала за писање ка меким
Више воштаних таблица спојених заједно тако да се могу отварати –наzивале су се КОДЕКС
Кодекс од воштаних таблица је праузор данашње књиге
Кодекс састављен од две таблице зове се – ДИПТИХ; од три – ТРИПТИХ, а од више таблица - ПОЛИПТИХ
Једине сачуване воштане таблице нађене су у рушевинама Помпеје у једној приватној библиотеци
Метал – од метала су се користили као материјал за писање: олово, гвожђе, злато и сребро
На металним плочама писани су закони, натписи, војничке дипломе, разни записи, па и читава књижевна дела
Од метала су ливени египатски споменици и обележја
На металу се писало урезивањем (гравира) или постојаним бојама; исписивани су епиграфски записи и друга обележја
Тканине – свила и ланено платно коришћени као материјал на којем се писало; ланено платно користили Персијанци, Египћани и Етрурци
Најдужи етрурски запис откривен је на платну (ланеним тракама) којим је била обавијена мумија једне жене
Књиге од платна су биле у форми свитка - у старом Риму звале су се liber lintea
Свила се као луксузан материјал за писање користила највише у њеној постојбини - Кини