03-02-2013, 01:28 PM
Гамзиград, Зајечар
Основни подаци:
Место: Гамзиград
Општина: Зајечар
Период градње: III век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 40
Датум уписа у централни регистар: 20.12.1983.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.407/48 од 19.03.1948. год; Одлука СО Зајечар бр.63-1 од 28.06.1978. год; Одлука СО Зајечар бр.011-45 од 06.06.1990. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
![[Slika: s1670702.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s1670702.jpg)
Гамзиград
Felix Romuliana, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре везане искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Комуникацијом која је спајала источну и западну капију простор унутар бедема је подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.
Виминациум, Костолац, Пожаревац
Основни подаци:
Место: Костолац
Општина: Пожаревац
Период градње: I век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 140
Датум уписа у централни регистар: 12.10.2004.
Редни број у локалном регистру: 6
Датум уписа у локални регистар: 12.03.2001.
Надлежни завод који води локални регистар:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 428/49 од 15.03.1949. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
![[Slika: s5790099.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s5790099.jpg)
Виминациум
Остаци римског града и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 km од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на десној обали Млаве, изграђени у другој половини I века. Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума 117. за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII Claudia. Право ковања новца град добија од 239, а средином IV века постаје епископски центар. Хунска разарања 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац „Б“ и радом ПО Дрмно. Истраживањем овог простора, који представља периферију старог града, откривено је више некропола са око 13.000 гробова и 40.000 већином изузетних археолошких предмета, остатака објеката цивилног насеља, економија, луксузних имања и занатског центра. Значајано откриће су и два аквадукта. Археолошким истраживањима античког града и војног логора од 2002. откривена је северна капија, porta praetoria и градске терме, а изван логора маузолеј. Прва археолошка ископавања вршена су 1884, потом 1902/3, 1972–1974, 1977–1992, 1997, од 2000. до данас изведени су радови на заштити северне капије и маузолеја.
Антички Таурунум, Земун
Основни подаци:
Место: Земун
Општина: Београд-Земун
Период градње: I – IV век
Редни број у централном регистру: АН 13
Датум уписа у централни регистар: 19.08.1981.
Редни број у локалном регистру: 13
Датум уписа у локални регистар: 06.07.1981.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.бр.963/48 од 17.06.1948. год; Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр.669/4 од 17.11.1965. год
![[Slika: 5824011.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/5824011.jpg)
Таурунум
Локалитет обухвата римско утврђење, цивилно насеље и некрополу. Антички Taurunum настао је на рушевинама келтског утврђења, на простору данашњег Гардошког брега. Око утврђења развиле су се canabae које се врло брзо шире и прерастају у богато насеље захваљујући важним трговачким, сувеземним и воденим путевима. Taurunum постаје важно место у овом делу римске провинције Panonie Inferior. Као антички град живео је и развијао се од I до VI века. Његов развој одвијао се у два смера као војничко утврђење типа кастела у склопу римског лимеса и седиште Дунавске флоте са пристаништем, и као трговачки центар. С обзиром на географски положај, био је изложен нападима и пљачкама варварских народа. Као и други антички градови Taurunum је прерастао у средњовековно насеље, најпре под именом Malevilla а затим Земун. На подручју данашњег Гардошког брега и старог језгра Земуна годинама су налажени остаци римске материјалне културе (остаци фортификације, профане, кутне и гробне архитектуре, епиграфски споменици, рељефи, оставе новца и други покретни материјали).
Археолошки локалитет, Пећ
Основни подаци:
Место: Пећ
Општина: Пећ
Период градње: 200/400
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 248 од 7.6.1978.г. Закон о заштити споменика културе (Сл. лист САПК бр. 19/77).
![[Slika: s5579703.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s5579703.jpg)
локалитет Пећ
На локалитету Градина у залеђу леве обале Пећке Бистрице, откривени су остаци већег грађевинског комплекса. То су четири правоугаоне грађевине великих димензија распоређене тако да затварају један већи простор квадратног облика. Ради се о житници - horrea. По грађевинским карактеристикам и новцу откривеном у шуту комплекс је датован у 3-4. век. Део откривених грађевина је конзервиран и презентован као археолошки парк.
Антички Сингидунум, Београд
Основни подаци:
Место: Београд
Општина: Београд-Стари Град
Период градње: од I до VII века
Редни број у централном регистру: АН 8
Датум уписа у централни регистар: 19.8.1981.
Редни број у локалном регистру: 8
Датум уписа у локални регистар: 6.7.1981.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар:
Решење Заводa за заштиту споменика споменика културе града Београда бр.176/8 од 30.06.1964. год.
![[Slika: s7497658.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s7497658.jpg)
Антички Сингидунум
Арехолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратегијско упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легиа за чије потребе је изграђен велики каструм, на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је на свом путу прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae (уз бедема каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља. Систематским ископавањима и случајним налазима приликом земљаних радова откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробсне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевимам непосредно под нивоом Београда. Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од неоцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и стурктуре града и живота у њему.
Акуминкум, Стари Сланкамен, Инђија
Основни подаци:
Место: Стари Сланкамен
Општина: Инђија
Категорија: Културна добра од великог значаја
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
![[Slika: s4714237.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s4714237.jpg)
Акуминкум
На десној обали Дунава, изнад данашњег Старог Сланкамена а испод средњовековне тврђаве, налазе се остаци римског утврђења за које се мисли да је Acumincum. Археолошким ископавањима 1995. утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште. Од oppidum-а који су саградили Скордисци, сачувани су делови бедема и неких грађевина од трошког материјала. Из римског периода су скромни остаци архитектуре и покретни материјал I–III века (керамика, опеке, имбрекси, тегуле). Утврђење је у II–III веку обновљено солидно грађеним зидовима од притесаног камена у малтеру, а у унутрашњости су подигнуте нове зграде. Ово утврђење је, прилагођавајући се конфигурацији терена, следило основу келтског опидума. Према печатима на опекама, у њему је била смештена кохорта I Campanorum. У подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У средњем веку на Градини је подигнута тврђава.
P.S. Ukoliko nekaga zanima neki odredjeni deo neka napise pa cu probati da pronadjem o sta ima lokalitetu tj. dal je zaveden negde ili ne.
Основни подаци:
Место: Гамзиград
Општина: Зајечар
Период градње: III век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 40
Датум уписа у централни регистар: 20.12.1983.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.407/48 од 19.03.1948. год; Одлука СО Зајечар бр.63-1 од 28.06.1978. год; Одлука СО Зајечар бр.011-45 од 06.06.1990. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
Гамзиград
Felix Romuliana, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре везане искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Комуникацијом која је спајала источну и западну капију простор унутар бедема је подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.
Виминациум, Костолац, Пожаревац
Основни подаци:
Место: Костолац
Општина: Пожаревац
Период градње: I век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 140
Датум уписа у централни регистар: 12.10.2004.
Редни број у локалном регистру: 6
Датум уписа у локални регистар: 12.03.2001.
Надлежни завод који води локални регистар:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 428/49 од 15.03.1949. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
Виминациум
Остаци римског града и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 km од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на десној обали Млаве, изграђени у другој половини I века. Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума 117. за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII Claudia. Право ковања новца град добија од 239, а средином IV века постаје епископски центар. Хунска разарања 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац „Б“ и радом ПО Дрмно. Истраживањем овог простора, који представља периферију старог града, откривено је више некропола са око 13.000 гробова и 40.000 већином изузетних археолошких предмета, остатака објеката цивилног насеља, економија, луксузних имања и занатског центра. Значајано откриће су и два аквадукта. Археолошким истраживањима античког града и војног логора од 2002. откривена је северна капија, porta praetoria и градске терме, а изван логора маузолеј. Прва археолошка ископавања вршена су 1884, потом 1902/3, 1972–1974, 1977–1992, 1997, од 2000. до данас изведени су радови на заштити северне капије и маузолеја.
Антички Таурунум, Земун
Основни подаци:
Место: Земун
Општина: Београд-Земун
Период градње: I – IV век
Редни број у централном регистру: АН 13
Датум уписа у централни регистар: 19.08.1981.
Редни број у локалном регистру: 13
Датум уписа у локални регистар: 06.07.1981.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.бр.963/48 од 17.06.1948. год; Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр.669/4 од 17.11.1965. год
Таурунум
Локалитет обухвата римско утврђење, цивилно насеље и некрополу. Антички Taurunum настао је на рушевинама келтског утврђења, на простору данашњег Гардошког брега. Око утврђења развиле су се canabae које се врло брзо шире и прерастају у богато насеље захваљујући важним трговачким, сувеземним и воденим путевима. Taurunum постаје важно место у овом делу римске провинције Panonie Inferior. Као антички град живео је и развијао се од I до VI века. Његов развој одвијао се у два смера као војничко утврђење типа кастела у склопу римског лимеса и седиште Дунавске флоте са пристаништем, и као трговачки центар. С обзиром на географски положај, био је изложен нападима и пљачкама варварских народа. Као и други антички градови Taurunum је прерастао у средњовековно насеље, најпре под именом Malevilla а затим Земун. На подручју данашњег Гардошког брега и старог језгра Земуна годинама су налажени остаци римске материјалне културе (остаци фортификације, профане, кутне и гробне архитектуре, епиграфски споменици, рељефи, оставе новца и други покретни материјали).
Археолошки локалитет, Пећ
Основни подаци:
Место: Пећ
Општина: Пећ
Период градње: 200/400
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 248 од 7.6.1978.г. Закон о заштити споменика културе (Сл. лист САПК бр. 19/77).
локалитет Пећ
На локалитету Градина у залеђу леве обале Пећке Бистрице, откривени су остаци већег грађевинског комплекса. То су четири правоугаоне грађевине великих димензија распоређене тако да затварају један већи простор квадратног облика. Ради се о житници - horrea. По грађевинским карактеристикам и новцу откривеном у шуту комплекс је датован у 3-4. век. Део откривених грађевина је конзервиран и презентован као археолошки парк.
Антички Сингидунум, Београд
Основни подаци:
Место: Београд
Општина: Београд-Стари Град
Период градње: од I до VII века
Редни број у централном регистру: АН 8
Датум уписа у централни регистар: 19.8.1981.
Редни број у локалном регистру: 8
Датум уписа у локални регистар: 6.7.1981.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар:
Решење Заводa за заштиту споменика споменика културе града Београда бр.176/8 од 30.06.1964. год.
Антички Сингидунум
Арехолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратегијско упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легиа за чије потребе је изграђен велики каструм, на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је на свом путу прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae (уз бедема каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља. Систематским ископавањима и случајним налазима приликом земљаних радова откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробсне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевимам непосредно под нивоом Београда. Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од неоцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и стурктуре града и живота у њему.
Акуминкум, Стари Сланкамен, Инђија
Основни подаци:
Место: Стари Сланкамен
Општина: Инђија
Категорија: Културна добра од великог значаја
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
Акуминкум
На десној обали Дунава, изнад данашњег Старог Сланкамена а испод средњовековне тврђаве, налазе се остаци римског утврђења за које се мисли да је Acumincum. Археолошким ископавањима 1995. утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште. Од oppidum-а који су саградили Скордисци, сачувани су делови бедема и неких грађевина од трошког материјала. Из римског периода су скромни остаци архитектуре и покретни материјал I–III века (керамика, опеке, имбрекси, тегуле). Утврђење је у II–III веку обновљено солидно грађеним зидовима од притесаног камена у малтеру, а у унутрашњости су подигнуте нове зграде. Ово утврђење је, прилагођавајући се конфигурацији терена, следило основу келтског опидума. Према печатима на опекама, у њему је била смештена кохорта I Campanorum. У подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У средњем веку на Градини је подигнута тврђава.
P.S. Ukoliko nekaga zanima neki odredjeni deo neka napise pa cu probati da pronadjem o sta ima lokalitetu tj. dal je zaveden negde ili ne.