+- Zakopano blago u Srbiji (https://www.zakopanoblagosrbija.com/forum)
+-- Forum: Arheologija (https://www.zakopanoblagosrbija.com/forum/forum-9.html)
+--- Forum: Antika (https://www.zakopanoblagosrbija.com/forum/forum-78.html)
+--- Tema: rimski rudnici u srbiji (/thread-522.html)
Odg: rimski rudnici u srbiji - Shema - 12-12-2013
Ima ih i juzno vide se poversinski kopovi narocito sreberni rudnici u okolini sb
Odg: rimski rudnici u srbiji - mors - 06-01-2014
TRAGOVI RIMSKE METALURGIJE U ISTOČNOJ SRBIJI
Nalazi tragova rimskog rudarstva i metalurgije u istočnoj Srbiji su
veoma česti, ali nedovoljno i često sumarno tumačeni i publikovani. Gotovo na svakom
rimskom nalazištu ove oblasti konstatovani su nalazi metalne zgure i šljake, metalurških
peći, kalupa za livenje, livačkih posuda, poluproizvoda, odlivaka i sl. Ovo se naročito
odnosi na utvrđenja i naselja nastala posle napuštanja rimske Dakije u vreme cara
Aurelijana (272. god.n.e.), kada su prekinute rudarsko – metalurške aktivnosti u ovoj
provinciji. Težište eksploatacije rudnih resursa preneto je tada u provincije na desnoj
obali Dunava, Prvu Meziju i Priobalnu Dakiju, kao i dublje u unutrašnjost Balkanskog
poluostrva u Sredozemnu Dakiju i Dardaniju. Intenzivne rudarsko- metalurške
aktivnosti antičkog vremena na tlu istočne Srbije počinju krajem III veka, da bi doživele
procvat tokom IV i prve polovine V veka n.e. Najezda Atilinih Huna i pad granice na
Dunavu 441. godine prekinuli su rudarsko- metalurške aktivnosti, koje su bile
organizovane i kontrolisane od strane carske administracije. Međutim, već tokom
poslednje četvrtine V i početkom VI veka, u vreme careva Anastazija i Justina I, dolazi
do obnove rudarstva i metalurgije u Priobalnoj Dakiji, što je bilo uslovljeno
rekonstrukcijom gradova i utvrđenja na Dunavskoj granici. Tokom VI veka, obnovljeni
su rimski rudnici i metalurški centri na tlu istočne Srbije, koji su funkcionisali sve do
Avarske i Slovenske najezde krajem VI – početkom VII veka.
U istočnoj Srbiji u mogu se izdvojiti tri rimske rudarsko – matalurške oblasti:
1. gornji tok Peka, metalla Pincensia, 2. oblast između Bora, Zlota i Rgotine sa
dolinama pritoka Crnog Timoka i Timoka i 3. oblast u slivu Svrljiškog, Trgoviškog i
Belog Timoka, poslednje dve organizovane u territoria metallorum (?). Ove oblasti u
graničnom području Karpatskog i Balkanskog masiva područjem eruptivnih stena u
središtu, bogate su rudama zlata, srebra, bakra, gvožđa i olova. U dolini Peka, te Crnog i
Belog Timoka sa pritokama javljaju se sekundarne aluvijalne naslage zlata. Pored niza
lokaliteta sa ostacima rimskih rudarsko – metalurških radova, ističu se arheološka
nalazišta potvrđena kao metalurški centri. Na lokalitetu Kraku lu Jordan, na ušću
Brodice u Pek, sistematski je istražen utvrđen metalurški kompleks za proizvodnju
zlata, koji je delovao od kraja III do kraja IV – početka V veka. Na lokalitetu Tilva
Roš, nalazio se utvrđen centar crne metalurgije, u čijem podnožju je konstatovano
naselje i nekropola s kraja III – početka IV veka. Na Rgotskom kamenu nalazio se
utvrđen zanatsko – trgovinski centar, nastao takođe krajem III veka, koji je, sudeći po
istraženom delu nekropole, trajao sve do kraja IV veka. U horizontima života
kasnoantičke Romulijane od kraja IV do sredine VI veka, konstatovani su tragovi
metalurških delatnosti, uključujući i fascinantnu topioničarsku peć i pogon crne
metalurkije s kraja V – početka VI veka. Konačno centar za preradu obojenih metala,
srebra, bakra i olova nalazio se u utvrđenju Timacum Minus kod Knjaževca, gde je u
severoistočnom uglu tvrđave istražen kružni objekat za separaciju rude.
Urađene su preliminarne arheometalurške analize uzoraka sa pomenutih
nalazišta, koje su potvrdile arheološke nalaze tragova rimske metalurgije.
Odg: rimski rudnici u srbiji - ivica ursulovic - 17-04-2014
ja sam cuo neku pricu da je u lukovu nekad bila rimska topionica srebra, da li neko zna nesto o tome, ili je to samo prica?
Odg: rimski rudnici u srbiji - viaromana - 06-06-2014
Video sam negde mapu nesecam se gde nekog stranog fakulteta on-line verzija gde ima od gradova karaula sve ucrtano
Odg: rimski rudnici u srbiji - Timpolok - 08-06-2014
Bili bi jako korisno, ako već ne možete da se setite gde ste na internetu videli mapu, a onda bar da se setite koji univerzitet-fakultet je bio autor mape, svima bi nam jako koristilo. Puno pozdrava i uspeha u daljem radu.
Odg: rimski rudnici u srbiji - djomla1984 - 25-01-2019
ima rimski rudnik i na planini Cer ali je dobar deo potopljen vodom....
Odg: rimski rudnici u srbiji - d.milan@gmail.commica - 27-01-2019
ALI da znajes da su svi rudnici potopeni posle eksploatacije .Ako ne verujes pitaj rudarske radnike.Takoj migo isprica moj cicko koji bese rudarski inzenjer.Pozdravljam te.
Odg: rimski rudnici u srbiji - Negovan - 25-09-2019
(14-09-2013, 04:45 PM)MisterNo link Piše: Pozdrav narode, zanima me da li neko zna ima li rimskih rudnika po istočnoj Srbiji i na kom potezu ih najviše ima?
ТУРСКО УТВРЂЕЊЕ КУЧАЈНА ОД ОСНИВАЊА 1552/53.
ДО АУСТРИЈСКОГ ОСВАЈАЊА 1718. ГОДИНЕ
Odg: rimski rudnici u srbiji - Negovan - 25-09-2019
У време стварања Смедеревског санџака 1459. године Турци су запосели
најзначајније тврђаве Деспотовине: Смедерево, Голубац, Островицу, Ужице, Маглич и Ресаву. Ради заштите северне границе, изградили су тврђаве Храм и Кулич
на Дунаву, паланку Шабац (Böğürdelen) на Сави, а као предстражу према угарском Београду тврђаве Авалу и Гроцку (Hisarlık).1
После освајања Београда 1521. године, а нарочито после битке на Мохачком пољу 1526. Смедеревском санџаку више није претила спољна опасност, па деценијама у њему није направљено ниједно утврђење. Тек средином XVI века, када
су учестали разбојнички напади на Цариградском друму, почела је градња паланки дуж ове важне саобраћајнице. Прво је почетком педесетих година подигнута
паланка око тврђаве Гроцка, која је била напуштена после освајања Београда. Десет година касније изграђена је Смедеревска паланка (Хасан-пашина паланка).2
Због погоршане унутрашње безбедности током Дугог рата (1593 – 1606), или убрзо по његовом окончању, направљене су и остале паланке: Колари, Баточина, Јагодина, Параћин, Ражањ и Алексинац.
Odg: rimski rudnici u srbiji - Negovan - 25-09-2019
На основу изложених података види се да су Турци сва новоизграђена
утврђења подигли на северној граници санџака и дуж Цариградског друма. Једино
утврђење које је направљено ван ових области и које је имало другачију намену
од поменутих била је паланка Кучајна.
О овом утврђењу зна се веома мало. Ниједан од познатих европских и
турских путописаца није га походио због удаљености од важних путева, а у новије
време на месту где се налазило нису вршена археолошка ископавања, па чак ни
теренска истраживања. Позната су само три податка о бројности посаде у периоду
од 1560. до 1589. години.
4 Најважније питање, зашто је оно уопште подигнуто
усред планинског беспућа и када се то догодило, остало је без одговора, као и друга која се односе на ово за Турке важно утврђењу, у којем су имали сталну посаду
у XVI, XVII и XVIII веку.